Category

У посљедње вријеме словима ћутим „к’о курва“. Нема ме колико ме је било, можда нисам даровит и вољан као што сам био, а можда и не пишем као што сам писао. Мој неки одговор, ако имам права на такав, био би – само не стижем или некако све мање стижем писати. А с друге стране, знам...

Пошто је, према званичним подацима такозване „Босанске владе“ у Сарајеву од почетка Великог рата до краја 1917. године у Босни и Херцеговини умрло 100.986.-теро дјеце старости до десет година, Српска православна црква, уз помоћ српских добротвора из Војводине, организовал...

Знате како, зрела сам мишљења да ово треба остати негдје записано. Та ријетка “душевна појава” то заслужује. Више сам него увјерен у то за ових неколико година службених одлазака у административно срце Републике Српске, ону лијепу Бања Луку. Јесам Херцеговац, зна се колик...

По чему је богат Херцеговац? Ја мислим да је Херцеговац најбогатији језиком и оловком. Али, (пошто вазда има оно АЛИ) језик му је често главна невоља и главна брана, поготово ако збори истину. А још ако умије добро написати оно што прича – сам је себи јаму ископао, ...

Знате како, пишем, односно читате један веома храбар блог с моје стране. Није ми драг, није ми мио, не волим га, а ако буде таквих или сличних осјећања и на вашој читалачкој страни, не узрујавајте се. Ја нисам ничији изасланик, ни месија, још мање врли научник који пише нешто н...

Није волио Босну, а поклонио јој је сваку своју мисао. Кроз одбацивање љубио је њене руке пуне слатких локума. Неизљечиво отрован невјером у ту подмуклу и лицемјерну земљу, запалу у влажним долинама зелених и крвавих ријека, патио је. Са окамењеним лицем без осмијеха мучи...

Трагајући за напреднијим мјестима, заборављамо завичај.  Заборављамо прошлост, како националну тако и ону сопствену, дјечачку и младалачку; и своје коријене, сакривене по подрумима и викендицама, а завичајне слике урамљене у срцу већ прецртавамо уличним спрејем. Хипно...

„Одлучио сам да ћутим. Можда је тако и најбоље. Онда си сам са собом. Ћутиш и мислиш. То не боли и не вријеђа никога. Можда само тебе али опет, ћутиш и трпиш. Ти си ти, и кад ћутиш доста кажеш, као и сваки Херцеговац. Мада Херцеговац ријетко кад ћути, он вазда има шта рећ...

Ових дана, на пропутовању према  мору,  боравио је у нашем граду један угледн  и  у пословном свијету уважен господин. Игром случаје, био сам његов домаћин. Показао сам му наш град и угостио га у пар  ресторана. Од културних знаменитости показао сам му  језеро, стећке и уништен...

Најчеше би одсјео у башти хотела „Требишњица“. Ту би у хладовини багремова уз чашу пића лагано у мислима окретао листове свога календара на протекле дане и године. Пребирао је своја сјећања као да тражи дјетелину са четири листа. Затим би миловао чашу, према којој ј...

Запамтило је Требиње и старе Војислављевиће, прве српске приморске краљеве од којих смо кадри понешто памтити, запамтило је и онај дан када се у Трнову повише Требиња, у каменитој приземљуши покривеној ражи, родио Љубомир, праотац племенитих Немањића. Звонила су...

Ја мислим да постоје три велике љубави у животу сваког човјека: љубав према родитељима, љубав према својој жени и дјеци и љубав према својој родној земљи. Све три су велике, немјерљиве, и незамјењиве. Не треба их поредити (ја бар не, јер не желим изоставити било шта из ...