Category

 Кап, клизи лагано низ стакло прозора који гледа на непрегледну војвођанску равницу. Баш та кап, клизећи низ стакло пробуди у мени Херцеговца са очима пуним носталгије и као гром из ведра неба пуче мисао, баш о чатрњи! Чини ми се да нико не зна како је тешко живјети без воде ка...

Може мислити ко шта хоће, али ти људи, углавном прљавих руку, имају више него чисту рачуницу. Чистију него што је имају многи инжењери неба овога. Занат – у ово вријеме, у овој земљи, у оваквим околностима – позив који ће се све више тражити, а све мање одбијати. Само ако то буде...

Прије неки дан, у самопослузи сретох комшије. Он, са кесама у рукама, она са стомаком до зуба.   Застадоше, да се поздравимо, упитах њу како тече трудноћа, и тек што је изустила да нешто каже, он јој упаде у ријеч. „Знаш како, само нека буде живо и здраво. И мушко“. Набаци...

Кад ти дивна особа препоручи дивну тему, шта ми друго преостаје него да се “дивно” потрудим да напишем сву дивоту садржану у тој теми. Ја се том дивотом бавим одавно, запала ми је за очи, срце и душу… Не могу рећи да нисам могао и раније и активније од тога, али није лош ни т...

Британски историчар Тимоти Гартон Еш назвао је петооктобарски преврат „последњом од двадесет и пет европских демократских револуција са краја 20. века“ која је спроведена са „минимумом неопходне силе и максимумом резултата“. После седамнаест година томе се нема шта много одузети....

С пријатељем на тераси Градске кафане у Херцег Новом пијем зелени чај и слушам. Након ослобођења, док је још трајала обнова, у Стоцу изградише фабрику жице. Раднике су звали жицарима. Поздрављали би се: „Жицаш ли ишта?“ Ови би одговарали: „Жицаш ми кењу“...

    Моје је раме од тапшања пало. Љекари ми кажу: Убоји тешки. Издржи соколе! Трпи још мало. Потегни, повуци сине витешки.   Терет ордења кичму ми савија. Знамење слављено из борбе наше Уморна леђа ка земљи повија, Да јахач може лакше да зајаше.   Мени су шуму...

 Камен љути историју пише. Гувно је за поднебље Старе Херцеговине, данашње Црне горе представљало посебно мјесто. Оковано митовима и легендама, оно је ипак имало практичну сврху. Осим тога што се на њему обављала вршидба жита(а слушао сам да је то можда и најтежи сеоски посао...

Ој публико, гдје си, одавно “те” нема? И заиста је тако. Оног момента када ви угледате неки мој нови текст, видим и ја вас пред очима. А нажалост, све вас рјеђе гледам… Све се мање дружимо. А желим да вас видим. Желим да вас питам је ли и вама живот некако отежао? Је ли и в...

Оно што вијековима није могло да збрише са лица ове херцеговачке земље урадила је то зачас вода Билећког језера која је прије 50 година као вјештачка акумулација тадашње електопривреде,загосподарила овим простором. Требишњица! Са радошћу ме испуњава ово име!Име наше н...

Скоро да није било породичног албума а да у њему није било слика с Требишњице.   Она је у својим њедрима сачувала многе људске тајне. У њеним врбацима многа остављена писма људи лишених слободе нашла су пут до својих најмилијих. Била је посљедња нада слободе! Још давне 1901....

Нису рибу ловили само рибари; било је и криволова. Када дневна жега попусти, брзаци на Обарку оживе, ту су одважнији појединци издржавајући хладноћу брзака хватали рукама пастрмку подвлачећи руке под камење обрасло алгама гдје се она обично скривала. С првим заласцима...