•  Камен љути историју пише. Гувно је за поднебље Старе Херцеговине, данашње Црне горе представљало посебно мјесто.

Оковано митовима и легендама, оно је ипак имало практичну сврху.

Осим тога што се на њему обављала вршидба жита(а слушао сам да је то можда и најтежи сеоски посао), на гувну су се многе ствари дешавале, остајући записане и обиљежене док је људи и вијека.

Прије свега на гувну које је округлог (овалног) облика окупљале су се сеоске старјешине и сви виђенији људи.

На њему се одлучивало о кретању у бојеве (а шта је тада од тог било прече!?).

На њему се играло, пјевало и туговало.

Прва кола су се на гувну кретала, први кораци дјеце на гувну виђали, прве тужбалице и нарикаче на гувну почињале, прве пушке на њему пуцале

. Около крш, а гувно равно к’о тепсија.

Градњи гувна се придавала посебна пажња. Посебан камен је за гувно био.

Најбољи се зидар за њега доводио и најбоље мјесто за гувно бирало. Мјесто је морало бити мало на висини, ђе је најпогодније. Добро гувно, значи добро село.

Кад би се људи окупили на гувну, знало се ко прича. Ријеч најстаријег се поштовала к’о Јеванђеље. Није било говора да се противречи.

Ко ће бољу одлуку донијети од горштака каменога лица, коме живот без боја нема смисла.

Напоменућу да је некад сматрано срамотом умријети природном смрћу, поред толико бојева.

Небројено примјера имамо да су стари људи од 70 година и више облачили своја најбоља црногорска одијела, припасивали сабљу и ливоре и ишли први у бојеве.

„То су били људи и јунаци, крваве им сабље и барјаци.”

Замислите те јунаке како излазе поносни на гувно, како се радују јуначкој смрти.

Како своје прве кораке почеше на гувну и своје последње искорачише управо са њега.

И ето опет направише круг-круг живота, јер све има почетак и крај и живот и гувно, камено, округло, историјом исписано.

Нажалост нема више окупљања на гувну, нема више ни вршидбе са коњима, нема више људи ни јунака. Али нек остане бар ова прича испричана.

Нек остане сазнање.

Можда неко набаса на неко давно напуштено гувно, сједне на њега, одслушне и чује тапате корака, чује историју и можда баш ТАЈ пронађе себе у кругу живота, баш са тога гувна.