• Ништа не може да буде тако страшно као истина. Једна таква страшна истина која се догађала у логору Јасеновац у Хрватској 1942. и 1943. године, тема је филма чије је снимање управо завршено у Панчеву и Банатском Новом Селу.

Филм приказује психолошке стање кољача Жила Фригановића који је, по властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина чији га је недокучиви мир – ненадано спречио да коље. До тада, кољач је уживао у злочинима.

„У животу никада нисам осетио такво блаженство”, рекао је злочинац лекару коме се исповедио и захваљујући коме је истина изашла на видело. А онда је угледао Вукашина из Клепаца, код Чапљине, чија га је смиреност излудела.

„Гледајући и слушајући га, у мени се наједном разбуктала жеља да му мир и спокојство разбијем најсвирепијим мучењима и да у његовим мукама, болу и копрцању повратим занос. Издвојио сам га и ставио на један пањ. Наредио сам му да викне: Живио поглавник Павелић, ако то не каже, да ћу му одсјећи ухо.

Вукашин је шутио. Откинуо сам му ухо. Није рекао ни ријечи. Поново сам му рекао да виче: Живио Павелић, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље шутио: откинуо сам му и друго ухо. Вичи: Живио Павелић, или ћу ти откинути нос. А кад сам му и по четврти пут заповједио да узвикне: Живио Павелић, и запријетио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме погледао, и уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвјесност, полако и разговијетно ми је добацио: Ради ти, дијете, свој посао!

Владан Јаковљевић (Старац Вукашин)

Речи старца Вукашина избезумиле су злочинца који му је је затим ископао му очи, раскомадао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га шутнуо у јаму.

– Али старац Вукашин јављаће се увек, за сва времена у глави овог злочинца несагледивих размера. Као казна за његова језива злодела. Али, и док је света и века, старац Вукашин биће у главама свих злочинаца на кугли земаљској. Злочин не може никада да се избрише. Нити ишта може да га поништи – каже Милан Зарић.

На прикупљању података, писању сценарија, обилажењу терена по Хрватској и склапању целог овог језивог мозаика било је потребно готово две године. Сценариста и редитељ Светлана Петров каже да посао није био лак, посебно због теме која не оставља равнодушним никога.

– Филм је снимљен према истинитим догађајима и обрађује психичко стање усташког кољача. Имали смо заиста тежак задатак сви. Да уђемо у главу злочинца, да прикажемо тај његов болесни унутрашњи свет, да прикажемо свет старца Вукашина који је антипод свету усташког кољача, да сложимо коцкице у овај филм који ће премијеру доживети почетком наредне године – каже Светлана Петров.

Цела екипа радила је срцем. Како би и могла другачије у овој причи која представља њено величанство истину у сусрету оваплоћења самог зла и самог добра.

Главне улоге поверене су Предрагу Котуру, Ненаду Хераковићу и Владану Јаковљевићу. Сјајно су их понели.
Поред њих, на терену је радило још тридесетак људи, рачунајући и статисте. Како смо се уверили на лицу места радило се пуном паром, али се и уживало, посебно у специјалним ефектима којих има доста у филму, и униформама које су привукле мештане.

– Није било дана да се не окупе знатижељни и посматрају снимање. У Банатском Новом Селу мештани су доносили колаче, ракију, сокове, шта су имали, показујући своја велика срца. Значило нам је то у мору тешких мисли и сцена препуних крви – прича Бојан Бабин продуцент.

Екипа филма била је за малкице бржа од првих јесењих киша. Снимање напољу завршено је буквално са првим капима. Следи монтажа и препреме за премијеру и филмске фестивале на којима ће се представити публици.
Тематика, тешка да тежа не може бити. Али једно је сигурно, пред истином се људи увек поклоне, ма колико била страшна и сурова.

Видео о старцу Вукашину и геноциду над Србима за време, пре и после НДХ, можете видјети овдје

Извор: БН ТВ/ Антиценсура