• Жири за избор идејног архитектонско-урбанистичког рјешења уређења комплекса Херцеговачке Грачанице данас је као најбољи одабрао рад групе аутора – младих архитеката из Београда, од којих је већина порјеклом из Херцеговине.

Од 25 понуда пристиглих на конкурс, жири је највише оцјене дао идејном рјешењу које потписују архитекте Владимир Парежанин, Пеђа Паровић, Ведран Спаић, Ђорђе Мандрапа и Филип Микић – а које ће са одговарајућим корекцијама бити прихваћено као начелни концепт будућег архитектонског уређења комплекса Црквина.

Декан Архитектонског факултета у Београду Владан Ђокић, који је са епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем предсједавао стручним жиријем, рекао је да је изабрано рјешење специфично у односу на остале јер простор третира на архитектонски савремен начин, уједињујнући традиционално са концептима модерне и културе живљења у будућности.
Ђокић је додао да је ријеткост да се у пројектима везаним са православне манастире прихватају савремена архитектонска рјешења, истичући да је при избору овог концепта веома важна била подршка и позитиван став владике Григорије и игумана тврдошког Сава.

„Концепт је базиран на неким старим традиционалним кодовима, који су овде реинтерпретирани на савремен начин. Значи, биће коришћени традиционални материјали овог поднебља, као што је камен, али са друге стране, урбанистички концепт објеката није у тој мери везан за традиционални град, какав је био у периоду средњег века, колико за модеран и нови град“, појасио је Ђокић.

Он је рекао да пројекат према одабраном идејном рјешењу није магаломански, да је „врло рационалан и изводљив“, што је додатно опредјелило жири да највишом оцјеном награди ову понуду.

„Планиран је велики трг на централном делу комплекса и бројни мали тргови који ће се налазити у склопу тог малог града. Затим, отворени јавни простори, поплочане површине, зелене површине, као и објекти различитог садржаја и намене – почев од позоришта, преко музеја, библиотеке, до школе или факултета, који ће постојеће сакралне објекте увезати са објектима профане архитектуре у јединствену целину. Тако да овај простор неће бити искључиво намењен верницима, већ је жеља била да буде за све Требињце и госте које посећују овај град“, појаснио је Ђокић.

Редитељ Емир Кустурица, који је био један од чланова жирија, не сумња да ће пројекат бити нешто посве јединствено на овим просторима.
„Хоће сигурно. То ће бити простор кроз који би требало да се види – како се и колико вјерује или невјерује у ово /модерно/ доба, да не буде све /у вези са вјерском традицијом/ везано само за она времена када је практично из Јерусалима повратно према Европи стизао тај антички дух и кроз хришћанство се ширио“, рекао је Кустурица додајући да је веома важно да тај планирани мали град на Црквини са свим садржајима заиста оживи на начин „да не буде само плијен туриста него и дио живота Требињаца“.
Кустурица је рекао да он није адреса за питање кад би се идеје са нацрта могле и реализовати, те да је свако питање око финансирања пројекта – за црквени власти. Додаје да се још не може говорити ни о потребном новцу јер се на основу идејног рјешења не може израчунати вриједност радова.
Прослављени редитељ истиче да је његова улога у плановима за архитектонско уређење комплекса на Црквини „да помогне, као што помаже све што је везано за реконструкције“.
„Оно шта нам Империје кроз историју нису дале да направимо, данас градимо кроз реконструкције, тако да изгледа да је уствари постојао континуитет.Требиње је ријетко мјесто које има тај историјски континуитет и свој профил, али мислим да у нашој историји постоје ти прекиди, који су нас по правилу водили у тај антиурбани рефлекс. Зато је ово уствари враћање урбанизма“, рекао је Кустурица.
Најбоља рјешења биће награђена са по 9.000 КМ за прво, 5.000 КМ за друго, те 3.000 КМ за треће мјесто.

Извор: Радио Требиње / Р.С.