У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Христина Аксентијевић (фото: Трифко Ћоровић)
Филолог др Христина Аксентијевић је истакла да су за дубровачку књижевност карактеристичне комедије које ни до данас нису довољно истражене.
– Комедије са једне стране успијевају да одрже богату традицију овог жанра у културној и умјетничкој пракси претходног вијека, а са друге стране њихова појава извођења свједочи о богатом и интензивном позоришном животу који се тада одвијао у Дубровнику – рекла је Аксентијевић уз напомену да добар дио комедија нема сачуване податке о ауторима, а многе чак ни наслов.
– Неке од њих су изведене на београдској умјетничкој сцени као нпр. Лукреција или Троја, Млада и Стaрац Климоје. Многи од рукописа су случајно проналажени код људи којима је скупљање била нека врста хобија. Један од извора била је збирка старина коју је записао Антон Вукановић, а који касније доспијева у руке академика Петра Колендића.
– Од тринаест драма из споменутог репертоара четири су доживjеле прва ћирилична издања. Питање ауторства свих ових комедија проблематизована је у многим књижевно-историјским текстовима и заправо се може свести на двије претпоставке. Према првој, писац ових комедија могао би бити неко од дубровачких познатих писаца или глумаца аматера којима су власти писмено забраниле појављивање реалних дубровачких ликова на позорници. То потврђује студија Фрање Швелеца у којој је наведено да је међу архивским записима пронађена наредба којом се четворици младих Дубровчана забрањује да се у току представе приказују живи дубровачки грађани: „Било мушки, било женски, било кршћанске, било жидовске вјере.” Друга теза претпоставља да су ове комедије израз аутохтоне дубровачке форме са финесама драматурских образаца италијанске импровизоване драме – закључила је Аксентијевић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
