Херцеговачко дружељубље у Панчеву
-
Завичајни клуб „Херцеговац” из Панчева и друштво гуслара „Стара Херцеговина” били су домаћини скупа под називом „Херцеговачко дружељубље”. Окупљање је имало хуманитарни карактер јер су се сакупљали прилози за градњу Храма Светог Саве у Панчеву. Сакупљено је 76.700 динара
Текст: Трифко Ћоровић
Под сводовима импозантног објекта какав је Дом Војске у Панчеву, Херцеговци су се најприје нашли на отварању изложбе познате новосадске сликарке Биљане Ристић посвећеној „Невесињској пушки”. Посјетиоци су могли да виде ликове 15 војвода из времена Херцеговачког устанка.
– Самим тим што сам рођењем Херцеговка и сама сам потомак ових јунака. У години у којој се обиљежава јубилеј тешко стечене слободе није било већег изазова него на камену са Морина дочарати лик и дјело храбрих херцеговачких хајдука – истакла је ауторка Биљана Ристић, која се посебно захвалила свом матичном Удружењу Невесињаца у Београду које је подржало њен рад, као и Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Поред тога што је овим сликама Биљана Ристић отргла од заборава херцеговачке јунаке, изложба је постала скуп на коме се окупљају потомци славних војвода. Част да отвори изложбу у Панчеву припала је Наташи Глигорић, праунуци чувеног Пера Тунгуза.
Погледи устаника уперени ка будућности
Портрети на камену под руком Биљане Ристић трајно су сачували херцеговачке устанике, пре и изнад свега њихове непоколебљиве погледе и одлучност да им ваља чинити што се мора, погледе уперене ка напред, ка будућности пред њима, данас, светлој прошлости за нама у остваривању вековног сна о слободи који и јесте окончан 1878. године стварањем две међународно признате слободне српске земље.
Успела је уметница да трајно забележи њихове чврсте изразе лица баш као што је и кршевитост на којем су стасавали, њихову динарску кошчатост која тако очито осликава људске карактере што је по најтеже у портрету остварити. Сви ликови пак уоквирени препознатљивим херцеговачким капама и оперваженом гардеробом уз потребан колорит додатно појачавају утисак достојанства и свести да се полази у нешто одлучно, непоколебљиво и наравно свечано, а полазак у бој за слободу свакако јесте својеврсна свечаност у нашем народу која се још увек у оном патриотском, музиком и песмом оплемењује.
Милан Тасић, ликовни критичар
У наставку програма Херцеговци су имали прилику да виде спектакуларан концерт који су приредили чланови ГКУД „Алат” из Требиња, КУД „Димитије Туцовић” из Београда и гуслари из ДГ „Стара Херцеговина”.
Благослов овом скупу дао је прота Милован Глоговац.
Прота се посебно захвалио гостима из Требиња и подсетио да је управо у најјужнијем српском граду „рођен као свештеник”, јер му је то била парохија у периоду од 1968-74.
Председник ЗК „Херцеговац” Стеван Комненић захвалио се свима који су се одазвали позиву, посебно представницима свих херцеговачких удружења који су дошли практично из свих крајева Србије. Домаћини су упутили позив и за овогодишњу славу Удружења, Светог Василија Острошког и Тврдошког, која ће се обележити 12. маја у Панчеву.
Драган Мијовић, предсједник ГКУД „Алат” из Требиња подсјетио је на историјат овог угледног друштва.
Концерт је отворио један од домаћина овог скупа понати гуслар Александар Таушан. Члан је ДГ „Стара Херцеговина”. Ово друштво је протекле године организовало низ хуманитарних концерата посвећених градњи Храма Васкрсења у Пребиловцима, а недавно су у Мраморку одржали већ један концерт чији је приход намењен градњи храма Светог Саве у Панчеву.
Посебан печат вечери дали су гуслари. Поред већ поменутог Александра Таушана, гости су имали прилике да виде гусларског шампиона Ђорђа Тановића.
Београдски маратон, Ђоковићево полуфинале са Надалом, као и кошаркашки дерби послужили су некима за оправдање, али дефинитивно остаје жал што се у Панчеву није окупио већи број публике, јер се имало шта чути и видети.
Најпознатија туристичка радница из Херцеговине и доскорашња директорка Туристичке организације Требиња Татјана Булајић добро зна да је свако овакво окупљање најбоља промоција Требиња, па се и овога пута нашла међу својим земљацима.
Ту су били још: Светозар Црногорац (Клуб Гачана), Урош Милојевић (Зрењанин), Миленко Јахура и Војо Бабић (СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић, Боро Кркелић, Горан Чомић (Клуб Билећана), Брана Рудан (Сечањ), Ђуро Бегенешић (Вршац) … и многи други.
Дружење се до касних сати наставило у ресторану „Мали рај” угледног херцеговачког привредника Луке Вујовића.