• Хрватска академије знаности и умјетности упутила је изјаву премијеру Пленковићу у којој се тражи да се као услов Србији у приступним преговорима са ЕУ наметне признање хрватског језика, као посебног независног, стандардног језика и  једног од службених у ЕУ.

Новине српске, службени лист Краљевине Србије, у суботу 19. септембра 1892. године на 1036 страници пишу: „ (Гундулићев споменик) У мају месецу 1893 године откриће се споменик српском песнику Гундулићу… У своје време послан је на ову цељ повећи прилог из Београда али је споменик изашао много скупље него што се мислило,и зато се наша браћа Дубровчани (Срби) обратише нама за помоћ… ” Српске новине даље наводе дародавце из Београда и целе Србије и моле да се још више Срба прикључи овој акцији па кажу: „Грађанству препоручујемо да обилатим прилозима посведочи своје велико уважавање према успомени нашег великог песника у Приморју. ”

Изјава је, осим хрватској јавности, упућена и предсједнику Владе Републике Хрватске Андреју Пленковићу, и гласи:

Узимајући у обзир чињеницу да културна и јавна тијела Републике Србије, као и институције које се финансирају из буџета Републике Србије, учестало већ годинама поричу постојање хрватскога језика и његове повијести, те присвајају хрватску књижевну баштину, а особито хрватску књижевност Дубровника, образлажући то тезом да су дубровачки писци наводно писали на српском језику; такође, због чињенице да се у образовном програму у школама Републике Србије хрватски језик лажно приказује као српски језик који се само назива хрватским именом, Одбор за норму хрватскога стандардног језика доноси ову изјаву којом се Влади Републике Хрватске предлаже да у приступним преговорима као један од услова за приступање Републике Србије Европској унији затражи да Влада Републике Србије јавно и недвосмислено призна хрватски језик као посебан и независан стандардни језик и један од службених језика ЕУ.