У овом обраћању читаоцима ИН4С-а Раичевић говори о свему томе, али и о актуелној друштвено-политичкој збиљи у Црној Гори, разлозима одласка у Београд, (не)реаговању новинара и интелектуалаца на шиканирање колега од стране „институција“ система и предстојећим изборима…
Његово реаговање преносимо интегрално.
„Годинама уназад, сатанистички организована криминална група гуши слободе и права грађана Црне Горе. Нарочито грађана православне вјероисповијести, а посебно грађана српске националности.
Сваки облик отпора је, знамо, суочен са најбруталнијим облицима одмазде: губитком радног мјеста, психо-физичким шиканирањем, угрожавањем породице, полицијским, параполицијским (мафијашким), те судско-полицијским прогоном… И опет, тај монструозни систем није сломио слободни, храбри народ.
Разлози режимских напада јасни – „боле“ их истина и ИН4С
У претходних 20-ак година сам био мета физичких напада полиције у цивилу и униформама (Жабљак, протести Подгорица), пријетњи представника власти и полиције на свим нивоима, удбашке шаптачке хорде, као и њихових кербера које годинама хушкају на мене и моју породицу, медијске хајке, па до пос1едње полициско-тужилачко-судске тортуре у монтираним, бесмисленим поступцима… Због чега? Зато што сам пружио отпор. И као појединац, а посебно за њих болно – као новинар, уредник једног од најутицајнијих медијских гласила у региону.
Демаскирањем историјских фалсификата, објављивањем снимака оснивања тзв. ЦПЦ, објављивањем афере „Коверта“, серије снимака разговора високих полицијских и државних функционера (Милан Роћен, Предраг Бошковић, Зоран Лазовић, Душко Голубовић итд) у којима је у потпуности демаскирана природа режима, помним праћењем свенародног отпора у виду литија, идентификацијом криминалаца-батинаша у полицијским униформама, ИН4С је постао „кост у грлу“ актуелне црногорске власти, а што је било изврстан „подстрек“ господину Вељовићу да, пласирањем лажних оптужби, покуша дискредитовати уредника ИН4С-а, али и ИН4С као медиј.
Последњи у низу ових покушаја дискредитације је хајка коју су осмислили Веселин Вељовић и још једно лице чији идентитет овог пута нећу открити, али обећавам да ћу се, поред поменутог Вељовића њиме посебно бавити у наредном периоду.
Након што су покренули ”финансијску истрагу” НВО ИН4С, која траје преко 6 мјесеци, упорно су тражили неку чињеницу, неки доказ финансијске малверизације, јер по старом удбашком методу рачунају да грађани најприје и најснажније реагују на сличне конструкције и причу о новцу. Заправо, да је то најлакши и најбржи пут нечије дискредитације. И како је текла истрага, моји извори из Управе полиције су ме обавјештавали да нервоза код креатора кампање расте, да је Вељовић бијесан, јер његови ”идиоти” (како их он именује) не могу да нађу ништа.
Потом су ангажовали инспекцију Пореске управе која је такође након професионалног и тачног увида у стање направила прелиминарну анализу на основу које су Вељивићи и увеоци схватили да ће остати ”кратких рукава”. А тиме и ”кратких ногу”.
Пореска управа: ИН4С платио више за порезе него што је требало
И онда су, нечекајући извјештај Пореске управе, прибјегли традиционалном, удбашком методу, користећи ”снагу” АНБ медија. Написали су пријаву ”из главе”, онако како то само Вељовић и увеоци знају, без иједног чињеничног основа, помпезно, са пуно цифара, великих новчаних износа. Да би све добило призвук неке озбиљности, све то су ”твитнули” као Влада Црне Горе. То им је било неопходно да би добили новинске и тв наслове.
Сад, осврнимо се на стварне цифре. Према извјештају Пореске управе, НВО ИН4С је, не само платио ПДВ, све прирезе и порезе за сваки исплаћени хонорар, већ је НВО ИН4С у претплати за порез на додатну вриједност у висини 636.85 евра.
Дакле умјесто кривичног дијела утаје пореза и доприноса и штете буџету у износу од 59 503 евра НВО ИН4С је платио цјелокупан износ порез на добит и преплатио преко 600 евра… Дакле, ни трага, ни трунчице истине у оном јефтином и глупом полицијском паковању кривичне пријаве.
Док су они ту гдје јесу – тортура неће стати; огласите се, коначно
Драги грађани, ово неће стати. Ова монструозна тортура и хајка, уваљана у тоне лажи, неће престати док су они ту гдје јесу. Јуче, данас и сјутра мета је Гојко Раичевић. Навикао сам, не узбуђујем се, не пада ми више тешко. Али, сјутра ћете мета бити ви, са истим питањем које сам себи постављао на почетку: Је ли ово могуће и зашто? Какви су ово људи, гдје је ово одрастало, гдје се ово васпитавало, ко је одњеговао ову фукару, олош и монструме?
Позивам сва новинарска удружења, све слободне појединце да подигну свој глас – не протоколарно – једним саопштењем и фејсбук реакцијом, већ континуираним притиском да се од овакве кампање најприје заштите новинари – носиоци слободне ријечи, јер само тако имамо шансу да се пробије истина и да остваримо још увијек недосањани идеал слободног, демократског друштва.
Ја ћу своја права штитити на све доступне начине. И судски, без икакве наде да је то оствариво у бесудној земљи. Одговорићу на хајку против мене, моје породице и пријатеља. Имам наравно сачуване исјечке из штампе, прилоге електронских медија које су на сраман пристали да буду дио ове злочиначке, криминалне групације.
Знам и ко су такозване ”колеге” које су се ставиле под команду мајора УДБЕ и главног ТВ иследника. Једног дана, њих и њихове породице ће сигуран сам бити срамота због биједе и понижења којом су ”овјенчали” своја имена и презимена.
Заокружимо борце против тираније; видимо се у слободној Црној Гори
Још нешто за крај
То што се тренутно налазим ван Црне Горе је дјелимично из здраствених разлога, а дијелом због више озбиљних упозорења које сам добио да је моја безбједност угрожена.
Нисам остао хладнокрван, признајем. Последње што сам могао да приуштим јесте да се тек тако препустим ћудима криминалаца из полиције, тужилаштва и судства. С тим у вези, подсјетићу на случај из афере ”државни удар”. Чињеница да је полиција спремна да ПОДМЕТНЕ наоружање у кући високог полицијског службеника у намјери да „ухвати на дјелу терористу са наоружањем”, а онда да направи Елаборат о ПРОНАЂЕНОМ оружју дефинитивно говори на каква монструозна подметања су спремни.
Чињеница да је пуковник српске војске Радован Алексић ухапшен и затворен 2016. због наводног рањавања високог црногорског полицијског службеника а да је у то вријеме био у Београду 500 км од мјеста злочина довољно страха уноси код сваког рационалног човјека уколико је на мети црногорских криминалаца.
Или судбина новосадске пензионерке и угледне Српкиње Бранке Милић која је ухапшена, заточена лежала у спушком казамату готово годину дана, а данас у амбасади Србије за лоше изрежирани државни удар.
Судбина посланика и лидера политичких партија Андрије Мандића и Милана Кнежевића, бројних опозиционих функционера је прича за Холивуд.
Спустити се на уже криминалцима који су спремни да затворе православног владику, па то се није дешавало од турског вакта и оног периода када су владали идеолошки родитељи данашње гарнитуре на власти.
Чињеница да сам хапшен због објављеног текста „Експлозија у вили Горица?“, са знаком питања у наслову, иако је информација, испоставило се касније, била апсолутно тачна, указује да сам исправно одлучио напуштајући Подгорицу.
Редакција ИН4С у Подгорици због тортуре полиције је морала привремено да прекине активности, али са друге стране отворена је нова, у Београду.
Поштовани наши читаоци и гледаоци, наша воља је јача од њихове моћи, а најлакши начин да озрачимо Црну Гору слободом за СВЕ, обезбиједимо сигурност нама и нашим породицама је да 30. августа заокружимо оне који се боре против режимске тираније. Видимо се у слободној Црној Гори, Црној Гори која је довољно пространа за све. Са срећом.
Свака част и порталу СХ и ИН4С… А има тих фукара и по Београду, и њима се треба супростављат, пример је она несрећа црно жута, вучинић са лажнијем ЦХПокретом, ем што доводи у заблуду црногорце ем користи и Херцеговину…