Остали су само стубови од храма… и поломљен прозор спаљенога дома, све моје оде до дубоког гроба; наше краве дијеле, стада пољем сама.
У дворишту нема моје добре мајке, не пијуче јато уза квочку жуту, остао је само завежљај на путу, испао у трку испред бајонета.
Презрело је жито у малој долини, савија се клас, препуно је зрно. Главе жетелаца злочинац је скино, и сабро у хумке најљепшу првину.
Гаравице моја! Од гарежи башто, твој цвијет и клас у смрти је згасно- посјек`о га злурад, завидно и страсно. Остали су само стубови од гара.
panoramio.com
Сјећање на 12 000-15 000 уморених Срба из Бихаћа и околине, од јула до септембра 1941.г., на стратиштима Гаравице и Карађорђево село.
Земљиште на којем су стратишта било је у власништву Срба, добровољаца српске војске у Првом свјетском рату – добили су га као награду за служење Србији.
Бихаћ је прије Другог свјетског рата имао 16-17 хиљада Срба, а већ 1942. године ни једног јединог.
Сјећање на велики геноцид који траје.
јул 1941. – јул 2016.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
