Федор Марјановић: Мала школа (квази)европског мишљења
-
Ова реакција је можда могла да изостане, зато што је њен повод најблаже речено миноран. Али ипак је настала, са једне стране као израз солидарности, а са друге као покушај да се докаже да каваљерство још увијек постоји, ако не међу „цивилизованима“, онда међу нама „дивљацима“.
Пише: Федор Марјановић
Много нам причају о европејству и цивилизованости (неоспораваним синонимима), али нам нико не жели објаснити шта је то, и зашто нам то недостаје. Руку на срце, неки нам свом својом снагом дају примјере практичне употребе европејске мисли и њеног начина изражавања, али нормалном човјеку та праксa дјелује неспојиво са теoријом која нам се намеће. У коме је онда грешка, у нама који не можемо да разумијемо мисао и дјеловање Европе, или у нашим „европеизованим“ учитељима, који својим дјеловањем скрнаве њену мисао?
Како у пракси изгледа европејство Петра Луковића?
У свом тексту „Пропери ми вагину-понорницу детерџентом“ одлучно је, попут витеза из средњовјековних француских романа, сасвим џентлменски напао студенткињу четрдесет и коју годину млађу од њега. Разлог? Па зато што је из Шумске! И зато што је добила награду за (афирматорски) текст о Шумској! И зато што је награду додијелио предсједник Шумске! Зар то није довољно да се србијанска европејска интелигенција дигне на ноге и жигоше младу вјештицу, јер се не стиди свог краја, већ се (дрзница) тиме поноси?! И европејац се побунио. Попљувао је и ауторку и њен текст, изврнуо сваку ријеч која се могла изврнути (на поприлично изврнут начин, морам додати) и уз то направио неколико сочних шовинистичких инсинуација пропраћених њеним „непримјереним“ фотографијама као доказним материјалом. (Додуше, фотографије нису њене већ вјероватно неке њене имењакиње, али није важно чије су, важно је да су „непримјерене“.) Заборавимо што је она један од најбољих београдских студената! Она је из Шумске! Линчујмо је!
Тако у праски и теорији изгледа европејство Петра Луковића. Међутим, да ли је то идеал Европе и цивилизације? Да ли је језик Европе језик некултуре, шовинизма, дискриминације и његовања стереотипа? Да ли слобода мишљења (најзлоупотребљиванији продукт савремене цивилизације) значи: побијање сваког мишљења које се коси са твојим, псовање и вријеђање твојих неистомишљеника и некритичко извртање њихових ријечи у нешто сасвим скаредно, што не познаје ни естетику, ни хумор, ни здрав разум, већ се, када га повежете са ликом и дјелом европејца „извртиоца“, своди на јадно?!
Ако је Петар Луковић европејац, он је одличан доказ за то да европејство и цивилизованост нису синоними. Али да ли је то европејство? Ја лично не желим да будем његоватељ онога што Константиновић сматра философијом паланке, али још мање желим да будем носилац онога што Ломпар зове духом самопорицања. И не желим, ни у којем случају да просташтво Петра Луковића повезујем са идеалом европејства. Прије бих рекао да је он тип самопорицатељске паланачке дементне мушке верзије Феме.
Ја сам Шумски дух и од мене се по default-у очекује да сам геноцидан, прост, да дискриминишем људе по раси, националности, сексуалности, полу и ко зна шта све не, али по чему је Луковић бољи од мене? Зар његови текстови нису главни примјер некултуре и вријеђања по свим основама? Зар напасти једну студенткињу само зато што је из Шумске (како каже Луковић) није директна етничка дискриминација? И зар је то европејство – алиби који дозвољава да вријеђање било кога на било који начин с „аргументом“: „Ја сам цивилизован, а тај кретен није!“ У савременој теорији књижевности постоји нешто што се зове постколонијална критика. Топло је препоручујем свим луковићевцима прије него што загаламе на нас Шумске духове.
Господо европејци, понизно Вас молим, ја, житељ Шумске, човјек којег не познајете, којем нисте видјели ни лица нити чули гласа, али којег већ на самом почетку одбацујете и осуђујете, не знајући ни ко сам, ни шта сам, ни какав сам, понизно вас молим, дајте нам Европу у којој нећемо морати да се одричемо себе, Европу која ће бити пријатељ свима, па и нама из Шумске! И пружите нам европејство којег нико неће морати да се згрожава, које је различито од европејства поремећеног порно-ума! До тада, радије ћу стамено и пркосно издржати све увреде које треба да трпим зато што сам Шумски дух.
a
Pingback: 1 NA 1 SA ANOM GALIĆ: Fedor Marjanović – “Imam otprilike 5000 omiljenih pisaca” – Author anagalicblog