• Првог октобра 1991. године почела су ратна дејства у рејону Иванице, између Требиња и Дубровника.

Том приликом, у јутарњим часовимам од минобацачке ватре погинуло је 5 војника ЈНА и резервиста из Требиња. Један од њих је био Драгомир Ковач (1960), свима у Требињу познатији под надимком – Мико.

Он је војним санитетским аутомобилом мртав пребачен у требињску болницу, гдје је дежурни љекар био његов рођени брат др Драган Ковач…
Др Драган Ковач је аутор пјесме РУЧНИ САТ посвећене брату, у којој описује њихов „сусрет“.

Пјесму говори доајен требињског новинарства Момир Бркић. Син др Драгана Ковача, Марко Ковач, сада композитор класичне музике у Београду, као мали дјечак написао је композицију „МОЛИТВА ЗА СТРИЦА“ посвећену погинулом Мику.

Та композиција је кориштена као музичка подлога за пјесму.

Драган Р. Ковач

РУЧНИ САТ  

У предвечерје, септембра тридесетог,
деветсто деведесет првог љета,
попут каква чардака уклетог разапеше шатор,
из санитетског комплета.  

Није требало дуго, већ сутра, 
почело је да тутњи с југа.
Он је баш тамо и овог јутра. 
Утробу цијепа злослутна пруга.  

Само што обукох бијело одијело, 
сирена, пинц-гауер, отварам врата,
гараво лице, беживотно тијело, 
рана на челу мога брата.  

Ваздух ми фали, мајка у мислима, 
колега покуша: „То није твој брат!“ 
Маса ме склања, поглед се отима, 
на руци мртвој, мој поклон – сат!