ДИВНА ВУКСАНОВИЋ: Креативни идентитети Руђера Бошковића
-
У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Проф. др Дивна Вуксановић је истакла да чувеног научника Руђера Бошковића доживљава као поливалентну ренесансну личност, који поред тога што је дао велики допринос у физици, математици, астрономији, заправо је једнако успјешан и као филозоф и писац.
– Школовао се по Европи, а обишао је све наше крајеве стигавши до Цариграда. Једном приликом га је Лондонска краљевска академија послала на истраживање астрономског карактера у Цариград како би посматрао јединствен пролазак планете Венере испред Сунца. Том приликом се разболио, али добробит тог путешествија исказала се у томе што су настали његови дневници, односно путописи који су обухватали Цариград, један дио Балкана и југоисточне Европе.
– Данашњи научници су сложни у оцјени да је Бошковић антиципирао савремена истраживања у атомској физици. Савременици из његовом времена раздвајали су два домена филозофских истраживања. Једно је филозофија природе, а друго теоријска физика. Међутим, код Бошковића долази до прожимања са извјесном дозом поетског погледа на свијет. Бошковић је био инспирисан античком поезијомм, као и Платоном и Аристотелом – рекла је Вуксановић.
Она је истакла да је Бошковић, као члан Друштва Аркадија, писао стихове још приликом студија у Риму, као и да је утицао на стваралаштво америчког писца Едгара Алана Поа што је посебно видљиво у његовом космополитском дјелу Еурека: пјесма у прози које је написао пред крај живота.
Трифко Ћоровић / Српско коло 74.
Pingback: Слободна Херцеговина » Историја нас учи о тијесним везама између Дубровника и Београда