• Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.

Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговачког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.

Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.

Свети архијерејски сабор уједињене Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, према тадашњој црквено-правној пракси постављен, указом краља од 7. новембра 1920. године. По одлуци Сабора, и даље је администрирао Захумско-херцеговачком епархијом до избора њеног новог епископа.

У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана. Тако, када је дошао на устоличење новог реис-ул-улеме у Сарајеву, окупљени муслимани су му приредили праве овације. Сваког Божића ишао је надбискупу Шарићу да честита велики хришћански празник.

За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освећени храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег који је 8. септембра 1940. године осветио патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја. Према подацима из 1935. године у епархији је била 81 црква и капела. Само 1935. године саграђене су 3 цркве и 2 капеле, а оправљено је 9 капела и 4 цркве. Израђивани су нови иконостаси, обраћена је пажња на школе и на катихизације.

Митрополит Петар је често посјећивао часове вјеронауке у основним и средњим школама. Успио је да зграду Богословије у Рељеву, са земљиштем, врати у власништво Српске православне цркве. Припремао је зидање богословије у склопу Старе цркве у Сарајеву на Башчаршији, да би Рељевску богословију претворио у монашку школу, али га је Други свјетски рат омео у томе. Исто тако пропала су настојања да се оснује црквена појачка школа.

У крилу Цркве покренуте су добротворне акције. Крајем 1929. године Сарајевска црквена општина је основала три хумане социјалне установе: Ђечији дом, Дјечије забавиште и Сиротињску кухињу. Црквена општина је давала новчану помоћ сарајевској сиротињи, за ођевање сиромашне деце сарајевских основних школа, шегртском дому, „Просвјети”, пјевачком друштву „Слоги” и многим другим установама.

Посебна пажња посвећена је женском монаштву у митрополији. Сређена је црквена администрација, коју је Први свјетски рат у многим мјестима уништио. Обраћа се пажња на богослужења, литије, на црквене ствари, одјећу. Служи се у болницама и затворима. У црквама се његује проповјед и хорско пјевање.

Послије смрти патријарха српског Варнаве митрополит Петар је био један од кандидата за патријарха.

По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту”.

Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.

Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор “Беледија”, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.

Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.

Српска црква га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.

Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу.

Извор: Требевић.нет