Билећкa касарна била је један од највећих полигона за обуку копнене војске у бившој Југославији још од 1957. па све до 1992. године. Онај ко је служио на тој адреси, не признаје другима који су војевали у другим касарнама да су били у војсци. Када добију позив да служе војни рок у В.П. 3215, све им је јасно, али је касно. Обавезно знају: „доље камен, горе небо, ој Билећо, бог те ј…“
Ко први пут долази у Билећу има осјећај да су пред њим два мала града одвојена један од другог, посебно онај на западној страни простране котлине, који је мањи и опасан високим зидинама. Тај мањи град зову Логор. Истина, то није град као други градови, већ ововремени споменик који чува успомене многих данас живих (и мртвих) расељених широм планете. Саградила га је Аустроугарскa након опсједања ових крајева као нови војнички град и дала му име Нова Билећа (Neue Bilek).
Али нису Аустроугари градили само Логор, него су, да би утврдили границу у околини Билеће, саградили осам јаких утврђења: Влахиња, Каменица, Хаџибегово брдо, Модробац, Дубовац, Тухор, Никоља глава (Водена градина) и Дракуљица.Утврђења на брдима Дубовац и Модробац највећим дијелом били су испод земље као мали подземни градови а имали су и лифт.
Стара билећка касарна, некада војнички град, данас је споменик гдје су остале успомене многих данас расељених широм планете
Билећкa касарна била је један од највећих полигона за обуку копнене војске у бившој Југославији још од 1957. па све до 1992. године. Кроз ту чувену касарну промарширало је више од стотину класа питомаца Школе резервних официра пјешадије. Посљедњи трагови њеног трајања досегнули су и годину-двије након овог минулог рата. Више од тридесет година била је то непромијењена адреса: – В.П. 3215 Билећа. Онај ко је служио на тој адреси, не признаје другима који су војевали у другим касарнама да су били у војсци. Најбоље је то представио Винко Марковски, командант батаљона 96. класе у књизи „Не мрдај у строју“, гдје каже:
„В.П. 3215 Билећа. Када добију позив с назнаком ове адресе, премру. Та их обамрлост држи док не напусте ту адресу, а неке и много дуже. Никоме не признају да су били у војсци ко није био на тој адреси. Када добију позив да служе војни рок у В.П. 3215, све им је јасно, али је касно. Толико тога су чули од другова, пријатеља, родитеља о војниковању у Билећи да им све постаје јасно.
Обавезно знају: „доље камен, горе небо, ој Билећо, бог те ј…“
Не могу да вјерују у све те приче, али у сваком случају премру од самог сазнања да иду у Билећу.
А онда долазак и дочек:
– Током вашег школовања у Школи резервних официра и подофицира (ШРОП) за шест мјесеци треба да научите оно што сам ја учио четири године и нисам научио док нисам дошао овдје. Сви планирани часови, будите убијеђени, биће одржани. Одлагање наставе је могуће само у случају да почну да падају ћускије.
Ми премремо од мјеста гдје владају ред, рад и дисциплина. Мислио сам да ћу се задржати веома кратко, а остао сам тамо заувијек. Или конкретно, (просјек) подијељено са шест сати спавања, двадесет километара сваки дан по билећком кршу, тринаест, четрнаест предемета, Автовац мјесец дана, дисциплина која излуђује (док се не навикнеш), полагање испита, двадесет бојевих гађања, ноћне вјежбе, подсјетници и још много тога. Они који остану да стажирају то све понове још једанпут.
И поред свега тога Билећа вам се увуче под кожу…“ (Б. Плескина)
Ове паклене услове морао је да издржи и Душко Трнинић, некадашњи првак Југословенског балета, газећи стројеви корак најскупљим умјетничким ногама тога времена. Стога је међу питомцима кружила анегдота како се један питомац пожалио при извршењу одређених задатака како је он доктор медицине, да би му старији водник Ћирковић одговорио: „Ја сам овдје доктор дисциплине!“
Успомена из војске: Прва чета 90. класе
Ту су своје питомачке и војничке дане провели познати југословенски глумци: Ђуза Стоиљковић, Данило Лазовић, Фабијан Шоваговић, Реља Башић, Љуба Тадић, Јован Јанићијевић Бурдуш, Душко Јанићијевић, Воја Мирић, Ратислав Јовић Кекец, фудбалери Вујадин Бошков, Драгослав Шекуларац, Благоје Видинић, Мухамeд Мујић, Салих Шеховић, ту је и првак Југословенског балета Душан Трнинић, пјевач Станиша Стошић, ТВ водитељ Мића Орловић, новинар Павле Лукач,композитор Воки Костић, књижевник Игор Мандић те бројни књижевници, професори, пјевачи, новинари.И сам сам осјетио тежину војничког живота у Билећи 1962/1963 године.
Билећка касарна остала је у много љепшим успоменама хиљдама младих који су у њој провели најљепше тренутке војничког живота, упознали нове људе, стекли нова искуства, завршили разне војне школе, стекли чинове, формирали породице. За многе је она била и остала колијевка њиховог сретног живота.
У овој школи поникле су бројне војне старјешине који су касније доспјели до високих генералских чинова.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Molim vas da dopunite vašu evidenciju o poznatim fudbalerima koji su završili PŠRO Bileća,jer je 1966 godini u 30-toj klasi bio vrsni fudbaler Dinama Zagreb i državni reprezentativac RUDOLF BELIN.
Da iskoristim priliku i da vam kažem da vam je ovaj članak izuzetan.
Констатација да нисмо признавали осталим да су одслужили војску ако нису били у Билећи је тачна. У Билећи тачније ВП 3215 се знало ко шта ради и знао се ред, а то се видело и по томе да је млади питомац морао да поздравља и десетара. Кад сам отишао у прекоманду тамо нису поздрављали чин испод капетана а о дисциплини да не говоримо.
Било је тешко то признајем али и уређено и држано све под конац. Да се вратим у оне године и да опет идем у војску опет би избор био ВП 3215.
Veliki pozdrav za tada pukovnika Vinka Markovskog koji je svoja znanja i iskustvo stečeno u Bileći veoma uspješno prenio i na nas mlađe u tada Vojsci Jugoslaviju u PŠC u Požarevcu, kao načelnik katedre taktike, 54 klasa VA VJ školska 1997 / školska 2001. godina.
Jako mi se dopada ovaj faktografski prikaz ŠRO 3215. Međutim postoji i onaj, daleko obimniji prikaz, mnogih ljudskih sudbina koje su se tu odigrale. Svi mi sa svim svojim različitostima u svojim mladim godinama ulazimo u jedinstvenu ,, mašinu ljudskih vrednosti ,, pa bi iz svega toga mogao da nastane roman koga bi pisali, po svojoj želji i inspiraciji , mnogi autori. Želeo bih da budem u početnom timu tog jedinstvenog romana, ali se postavlja pitanjne prvog koraka i prvog inicijatora u svemu tome. Ja imam u glavi neke teze i ideje pa bih voleo da sa nekim to podelim. Vredi pokušati.
Pozdrav, Božidar Aranđelović 38 klasa PŠRO 3215/14 69/70
Neznam dali je neko pisao knjigu ili dokumentarni materijal vezan za Bilećku kasarnu u poslednjih 60 godina.Svakako bi bilo interesantno,a ako već neko zna da je nešto pisano rado bih to pročitao.Ovaj članak doživljavam kao lep ali veoma kratak osvrt na sve to.Mislim da je sažimanje veoma uspešno ali valjalo bi nešto opširnije.
Milovan Milivojević - Zlatište4. јун 2016. at 13:13Reply
Članak je taman po meri, za priliku u kojoj se prikzuje.
U ŠROP Bileća sve je bilo jednostavno, ali se svaka jednostavnot morala ispuniti u potpunosti. U tome i jeste njena veličina, ali i strepnja tj. „strah“ od Bileće projektovan u glavama onih, koji su joj trebali doći.
Pozdrav svima koji su „Bileću“ osetili na svojoj koži, šest meseci i više.
Da, brojni sportisti si prosli kasarnu „Mosa Pijade“. U mojoj, 30-toj klasi bili si jos: Milicevic-Combe, bek C.Zvezde, Ristic iz Veleza, Cockov, golman Vardara, Stemberga iz Olimpije, Jonuzi iz Trepce, bokser Vranjesevic, kasnije trener MateParlova…
Da , bilo je puno poznatih ličnosti iz sveta sporta , kulture … , treba spomenuti i fudbalera Josipa Bukala koji drži rekord vojničke staze sa preprekama! Veliki pozdrav svim BILEĆANCIMA
Ko nije bio u Postojni 3672 od oktobra do marta, ne zna šta je muka. Došao nam stažista iz Bileće, kukao kao dete posle 15 dana,pričao da je mislio da je pobegao od muke a došao u još goru, četiri logora od po pet dana na minus 10c-15c Žeriblje, pa malo do Italijanske granice 80km pešice a sneg do ušiju.Da se zna,PSD u prevodu protiv spec. dejstva.
Zdravo Bilecanci.Nek se javi neko ko je sluzio u bBileca SROP 84 klasa .Komandir cete kap Delic komandir voda p.por Delic .Nemam ni jednu sliku pa ako senadje neko nek stavi mozda se i ja nadjem Pozdrav
ovaj tekst sam pročitao mnogo puta, i uvek u meni budi lepe uspomene.Voleo bih da imam neki opsežniji tekst o Bileći , bilećancima. I zbog sebe mada ja to sve znam, nego da pokažem sinu, ćerci, ženi da je to moguće što im pričam gde sam bio (jedan put bilećanac, večno bilećanac)
Molim vas da dopunite vašu evidenciju o poznatim fudbalerima koji su završili PŠRO Bileća,jer je 1966 godini u 30-toj klasi bio vrsni fudbaler Dinama Zagreb i državni reprezentativac RUDOLF BELIN.
Da iskoristim priliku i da vam kažem da vam je ovaj članak izuzetan.
Da dopunim,evo nas po sesti put ove godine u Vasoj i nasoj Bileci,nadam se nas preko petstotina
Драго ми је да у наслову трилогије фигурира и наслов моје књиге НЕ МРДАЈ У СТРОЈУ
Велики поздрав за све Билећанце
Констатација да нисмо признавали осталим да су одслужили војску ако нису били у Билећи је тачна. У Билећи тачније ВП 3215 се знало ко шта ради и знао се ред, а то се видело и по томе да је млади питомац морао да поздравља и десетара. Кад сам отишао у прекоманду тамо нису поздрављали чин испод капетана а о дисциплини да не говоримо.
Било је тешко то признајем али и уређено и држано све под конац. Да се вратим у оне године и да опет идем у војску опет би избор био ВП 3215.
Veliki pozdrav za tada pukovnika Vinka Markovskog koji je svoja znanja i iskustvo stečeno u Bileći veoma uspješno prenio i na nas mlađe u tada Vojsci Jugoslaviju u PŠC u Požarevcu, kao načelnik katedre taktike, 54 klasa VA VJ školska 1997 / školska 2001. godina.
Jako mi se dopada ovaj faktografski prikaz ŠRO 3215. Međutim postoji i onaj, daleko obimniji prikaz, mnogih ljudskih sudbina koje su se tu odigrale. Svi mi sa svim svojim različitostima u svojim mladim godinama ulazimo u jedinstvenu ,, mašinu ljudskih vrednosti ,, pa bi iz svega toga mogao da nastane roman koga bi pisali, po svojoj želji i inspiraciji , mnogi autori. Želeo bih da budem u početnom timu tog jedinstvenog romana, ali se postavlja pitanjne prvog koraka i prvog inicijatora u svemu tome. Ja imam u glavi neke teze i ideje pa bih voleo da sa nekim to podelim. Vredi pokušati.
Pozdrav, Božidar Aranđelović 38 klasa PŠRO 3215/14 69/70
Neznam dali je neko pisao knjigu ili dokumentarni materijal vezan za Bilećku kasarnu u poslednjih 60 godina.Svakako bi bilo interesantno,a ako već neko zna da je nešto pisano rado bih to pročitao.Ovaj članak doživljavam kao lep ali veoma kratak osvrt na sve to.Mislim da je sažimanje veoma uspešno ali valjalo bi nešto opširnije.
Članak je taman po meri, za priliku u kojoj se prikzuje.
U ŠROP Bileća sve je bilo jednostavno, ali se svaka jednostavnot morala ispuniti u potpunosti. U tome i jeste njena veličina, ali i strepnja tj. „strah“ od Bileće projektovan u glavama onih, koji su joj trebali doći.
Pozdrav svima koji su „Bileću“ osetili na svojoj koži, šest meseci i više.
Da, brojni sportisti si prosli kasarnu „Mosa Pijade“. U mojoj, 30-toj klasi bili si jos: Milicevic-Combe, bek C.Zvezde, Ristic iz Veleza, Cockov, golman Vardara, Stemberga iz Olimpije, Jonuzi iz Trepce, bokser Vranjesevic, kasnije trener MateParlova…
Da , bilo je puno poznatih ličnosti iz sveta sporta , kulture … , treba spomenuti i fudbalera Josipa Bukala koji drži rekord vojničke staze sa preprekama! Veliki pozdrav svim BILEĆANCIMA
Ko nije bio u Postojni 3672 od oktobra do marta, ne zna šta je muka. Došao nam stažista iz Bileće, kukao kao dete posle 15 dana,pričao da je mislio da je pobegao od muke a došao u još goru, četiri logora od po pet dana na minus 10c-15c Žeriblje, pa malo do Italijanske granice 80km pešice a sneg do ušiju.Da se zna,PSD u prevodu protiv spec. dejstva.
Zdravo Bilecanci.Nek se javi neko ko je sluzio u bBileca SROP 84 klasa .Komandir cete kap Delic komandir voda p.por Delic .Nemam ni jednu sliku pa ako senadje neko nek stavi mozda se i ja nadjem Pozdrav
ovaj tekst sam pročitao mnogo puta, i uvek u meni budi lepe uspomene.Voleo bih da imam neki opsežniji tekst o Bileći , bilećancima. I zbog sebe mada ja to sve znam, nego da pokažem sinu, ćerci, ženi da je to moguće što im pričam gde sam bio (jedan put bilećanac, večno bilećanac)
imate komentar, imate ime
Sve za 10. Služio sam 3215/17 i to dva puta. Ostao na stažiranju.
Sa ponosom zauvijek.
Josip Bilić
Kiseljak