Драга браћо и сестре хришћани,
Ево смо се на овом узвишеном мјесту, ове ноћи, ноћи пуне свјетлости, али и ноћи пуне црнила и опасности за род наш помолили Господу да нам подари пуно здравља, да нам подари вјеру, наду, чојство, слогу, јединство и послушност да будемо достојни имена свога хришћанског, и да будемо достојни својих предака.

Од Бога нам је дата вјера, нада и љубав. Вјера да вјерујемо. Нада да се надамо да ће добро побиједити зло. И љубав да волимо и да будемо вољени. Или, ти, да ће љубав побиједити мржњу, да ће правда побиједити неправду, да ће разум побиједити безумље, да ће истина побиједити неистину.

Драга браћо и сестре,
Знајте да је у имену Божијем суд и правда; да на овоземаљском тлу постоји само једна истина, а та истина је Он – Господ наш. И ни једне друге истине осим те не постоји.

Бог нам је дао да се покајемо, да се вратимо сами себи, а враћање самом себи није ништа друго но враћање Богу.
Бог нам је дао да дишемо као једно, дао нам срце куца као једно, да будемо сабрани око ист светиње и око истих идеала, тј. Бог нам је дао снагу и моћ да будемо чувари својих светих гробова и светиња широм земаља наших, јер само у Богу утврђени можемо бити утврђени у истинском добру и само као такви можемо бити непобједиви.

Драга браћо и сестре,
На нама је велико искушење од кад постојимо. Сјетимо се само ријечи Српског Патријарха Гаврила: „Ако је да живимо, да живимо у слободи; ако је да мремо, да мремо за слободу.“ Или да се пријсјетимо ријечи које је за свога живота говорио Српски Патријарх Павле: „Будимо људи.“ Људи по сваку цијену, нељуди никако.

Нека нам Бог да снаге да истрајемо као једно, да издржимо као једно, да трпимо као једно, да љубимо једни друге, да љубимо све људе и нељуде, да се молимо за праведне и неправедне, да се молимо за све оне који страдају, болују и пате, да нас Бог сачува од братомржње, од међусобног рата, јер је рат наше проклетство и у прошлом и у садашњем времену, да нас Бог сачува од сваког ћерања, да се више не ћерамо као што смо се до сада ћерали без икаквог повода, без икаквог плана и без икаквог смисла, него да се ћерамо за помирење и слогу.

Највећа несрећа би за нас била када бисмо заборавили да смо браћа и да нема ничега драгоцијенијег од брата, комшије, пријатеља, и да не смијемо више никада дићи руку једни на друге ма шта се догађало са нама и међу нама. То је оно што нас учи, и што нам поручује Црква Христова, јер нам данас, поготово данас, ништа не треба сем братске слоге.

Драга браћо и сестре,
Они који се покају, они који су са Богом, и они који су у имену Божијем, њима се Бог враћа, у њих се Бог настањује и усељује.
Оно што вам свима стављам у срце, је то да знате своју историју, историју свога рода и народа. Ако нећете и не трудите се да сазнате историју свога рода и народа, изгубићете име, род и љубав. Бићете сироче које не зна ни како је ни откуда дошло на ово земаљско тло, ко му је био отац, ђед и прађед. Да се то не би дешавало зато је потребно учити историју свога народа, да знате свој род, своје поријекло, ко сте, чији сте, ко су и какви су нам били преци, чиме су се бавили и како су живјели.
Сваком паметном човјеку прошлост је водиља будућности. Сваки народ који изучава и учи и познаје своју прошлост, поуздано и полако иде у сусрет будућности. Са таквим приступом ће моћи да избјегне оне погрешке које је чинио у прошлости.
Када знамо историју свога народа не осјећамо се сиромашни и напуштени, већ духовно много јачи, јачи у унутрашњости и споља, несавладиви у сваком погледу. Али, ако не знамо и занемаримо историју свога народа или неког мјеста, тада умиремо и нестајемо са земље. Ако као народ не будемо знали за се, како да очекујемо да други народи на овом земаљском тлу знају за нас.
И на крају вам поручујем, без обзира каква времена долазе, и у каквим временима живјели, и у добру и у злу, „Будите људи“, нељуди никада и ни зашто.

Мр Рајко Танасијевић