Божидар М. Глоговац читајући Дучића, у шездесетој години постао “ млади“ песник
БОЖИДАР М. Глоговац (76) признаје да се завадио са законима биологије кад је у шездесетој одлучио да постане млад песник. Дипломирани филозоф који је радни век провео у „Југопетролу“ где је „читао Канта и пунио канте нафтом“ у следећих 16 година издао је једанаест збирки песама, али то не сматра правим успехом. Врхунац уметничке каријере за њега су стихови који су подстакли рађање једног српског детета у његовој родној источној Херцеговини, зацрњеној ратовима.
“ Шта чекате Српкиње мајке кад нема лепше песме од успаванке… Крените ви ако не умеју други да спасавате српски род Певајте Српкиње мајке нек вам се чује глас, јер у вама је спас опстанку рода српскога тако ми господа Бога, зато рађајте Српкиње мајке, не питајте како, јер знате зашто“
– Замислите колико је потребна ова песма у Требињу где су погинула 222 сина јединца у овом рату, а сва њихова огњишта су угашена – горко цеди Глоговац. – После читања ове песме у малој требињској општини Берковићи, пришла ми је млада жена и рекла: „Песниче, натераћете ме да родим још једно дете, иако имам три ћерке“. После годину и по, звони телефон у стану, а моја жена Смиља запрепашћено каже да ме нека жена из Берковића зове да кумујем њеном детету. Била је то она мајка с песничке вечери која је родила сина.
ОТАЦ У ЗАТВОРУ
После „победе“ 1947. Милован завршава у затвору јер је пре свега био Србин, што је било сметња. – Неизмерно сам патио за њим у затвору и за четворицом погинулих стричева, од којих ниједан није доживео тридесету – каже Божидар.
Саговорник „Новости“ објашњава да песму носи у себи од гимназијских дана, кад је у Дучићевом родном Требињу морао да чита кришом његове књиге.
– Велики Дучић је после Другог светског рата сврстан у забрањене ауторе пошто је био исувише Србин – наводи Глоговац. – Тешко је тада било у српској Херцеговини, пуној српских јама о којима се није смело јавно говорити. Ипак, тамо где је камен студен, срце је вруће и режим није могао да победи моју бабу Саву и њену Вукову песмарицу.
Песник се са тугом присећа како му отац у детињству није могао певати јуначке песме, јер је био у затвору, иако је био на победничкој страни у рату.
– Пре рата био је један од виђенијих дубровачких Срба и усташе су зато његово име ставиле међу прва на листу за убијање. У задњи час је извукао породицу и вратио се у родно Моско крај Требиња.
Кад су усташе у јуну бациле у Корићку јаму 175 билећких Срба, Милован Глоговац је био један од организатора народне одбране у околини Моска. – Постао је четнички командир и предводио борце који су разбили усташе – каже Глоговац. – Да њих није било, десио би се покољ гори од оног у Пребиловцима. Чудним путевима судбине, отац је 1943. прешао у партизане и прошао пешке од Требиња до Трста.
СРПСКА ЕПИКА
Кад су злобници коментарисали како дипломирани филозоф који точи бензин у канте чита Канта, песник је снагу поново пронашао у српској епици.
– Схватио сам да су Срби кроз речи Мајке Јевросиме дефинисали етичке принципе много пре мог омиљеног филозофа и етичара Канта – каже Глоговац.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
