ЕПИСКОП ДИМИТРИЈЕ: Писмо свештенству и монаштву Епархије ЗХиП

Драга браћо саслужитељи и браћо и сестре монаси и монахиње, По указаној потреби за јасним наглашавањем важности Свете Литургије и литургијско-саборног живота у повјереној ми Епархији, којој конкретној литургијској заједници и животу треба да воде и све...

РАЈО ВОЈИНОВИЋ: Чије су српске гусле?

Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства као дио културног наслеђа Србије, регионални медији веле  да су амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе и БиХ поднијели тој организацији заједнички зах...

АЛЕКСА НАМ НИЈЕ БИЛО КО: У Новом Саду одржана свечана академија у част и славу великог српског пјесника из Херцеговине

Народ који заборави пјесника као да је убио славуја и ласту на окну родитељског дома. Био је тек 19-огодишњак када је постао сарадник „Голуба – сомборског листа за српску младеж“, који је уз Змајев „Невен“ био најзначајнији омладински лист на српском језику с краја 19. и ...

НОВА БУРА У УНЕСКУ: Албанци тврде да су гусле њихов традиционални инструмент

Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, као део културног наслеђа Србије, амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев...

КОМИТСКО СРПСТВО И ДУКЉАНСКЕ СМУТЊЕ: Гатачки комита Радоје Црногорац (1844-1924)

Сјенима Михајла Видаковог Црногорца (1936-2018),  комитског потомка, врлог братственика и рјечитог сабјеседника, којем дугујем захвалност за пружена сазнања о нашим прецима Писати о времену страдалничком, али епском и  јуначком; времену када је војска кренула у сеобу, из које се,...

НОВИ САД, 6. ДЕЦЕМБАР 2018. ГОДИНЕ: Културно вече „Гледај и нагледај се земље Херцеговине“

05Упоредо са организовањем Акције добровољног давања крви, млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, припремају и представу под називом “Гледај и нагледај се земље Херцеговине“ чија премијера ће бити одржана у Новом Саду 6. децембра у амфитеатру Спенс...

Љубињски парох Саша Kојовић прикупља књиге и чува културно благо

Иако је Љубиње једна од најмањих општина Републике Српске, однедавно има библиотеку најстаријих и најдрагоцјенијих књига у источној Херцеговини, коју при Парохијском дому овдашње црквене општине марљиво сабира љубињски парох Саша Kојовић.   Отац Саша, ка...

ОТИМАЊЕ СРПСКОГ НАСЉЕЂА У ТРЕБИЊСКОМ КРШУ: Монографија општине Равно – нови извор хрватских фалсификата

ПИШЕ: ДР ГОРАН Ж. КОМАР Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је...

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „ПРВИ ТОН“: Николина Ковачевић најбољи солиста традиционалне изворне народне пјесме

На  прелијепој сцени све популарнијег Центра за културу и образовање Раковица у Београду синоћ је завршено прво финално вече музичког фестивала „Први тон“.  У категорији традиционалне изворне народне пјесме такмичило се 12 солиста пјевача и 4 пјевачке групе. Жир...

У ЗРЕЊАНИНУ ОДРЖАНО ВЕЧЕ ГУСАЛА СРПСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Ко се стиди свог поријекла, вазда рђа довијека…

Гуслари из свих крајева Црне Горе одушевили су публику на Вечери гуслара српске Црне Горе, одржаној у суботу 30. новембра 2018. године у великој сали Културног центра у Зрењанину. Уметнички програм одржан је под геслом „Ко се стиди свог поријекла вазда рђа довијека“. Гу...

У САНУ ОБИЉЕЖЕНО 20 ГОДИНА НАУЧНОГ СКУПА ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ: Повеља за животно дјело уручена академику Јованки Калић

У свечаној сали Српске академије наука и уметности, Завичајно удружење ,,Клуб Гачана“ у Београду обиљежило је јубилеј одржавања Научног скупа историчара ,,Владимир Ћоровић“ који се већ 20 година одржава у Гацку. Овом приликом предсједник СО Гацко Јован Ковачевић уручио је повељ...

ДЕЈАН ТОМИЋ: Шантић и свет музике

„Шантић је припадник песничке генерације која је интензивно стварала пре Првог светског рата, а ова је ударила темељ нашој уметничкој поезији, – писао је Јован Радуловић у својој књижевној студији о Алекси Шантићу – и остао је до краја песник свога времена. Његова поезија...