Организатори и учесници вечери на којој се говорило о Пребиловцима. С лијева на десно Ведран Шкоро, предсједник удружења Херцеговаца у Бањалуци, књижевник Ранко Павловић, Ацо Драгићевић приређивач зборника о Пребиловцима, доктор Сена Михаиловић Милошевић и Ненад Новаковић, организатор из бањалучке Бесједе, Павле Екмечић, предсједник УО Огњиште из Пребиловаца и Мирко Вуковић, аутор романа Шипак из Пребиловаца.

У Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци у организацији Удружења Херцеговаца и Издавачке куће Бесједа 12. октобра одржано је књижевно вече. Говорило се о Пребиловцима у српској књижевности Доктор Сена Михаиловић Милошевић са Института за српску културу из Приштине/Лепосавић и књижевник Ранко Павловић публику су упознали са поетским мотивом Пребиловци у нашој књижевности а публици су представили и зборник радова о Пребиловцима чији се садржај, претходно, налазио на суду јавности објављивањем на порталу Пребиловци село на интернету.

У васкрслим Пребиловцима испод сиве и друге боје живе

Зборник „И испод сиве друге боје живе“, књигу од 502 странице приредио је Ацо Драгићевић, објавио је  новосадски ”Прометеј”, док је саиздавач удружење ”Огњиште” из Пребиловаца. У осам поглавља књиге, читаоци се упознају са историјом села Пребиловци, етимологијом и топонимима, лексиком, народним предањима, културно-историјским споменицима у околини, страдањем становника у последња два рата, повратку прогнаних и постепеним оживљавањем насеља. Оно што је нарочито значајно јесте антологија књижевних остварења чије је основно везивно ткиво мотивско – херцеговачко село Пребиловци. Готово свака страница у књизи поткрепљена је и фотографијом. Уз то објављено је посебно поглавље фотографија гдје се налази и један број историјских насталих прије Другог свјетског рата

Сена Михаиловић Милошевић говорећи о Пребиловцима у српској књижевности истакла је да се њен сусрет са Пребиловцима догодио управо преко литературе и пјесме Стевана Раичковића Умјесто камена за спомен цркву у Пребиловцима. Споменула је и друге пјеснике који су поетске радове посветили Пребиловцима. То су Драган Хамовић, Будимир Дубак, Благоје Баковић, Ђорђо Сладоје, Тодор Терзић, Сања Драгићевић Бабић, Јелена Ковачевић и Рајко Петров Ного који је чувену пјесму Молитва што, у извјесном смислу, наткриљује све радове у књизи а коју је први пут Ного изговорио у Пребиловцима 1991. године. Сена Михаиловић Милошевић пажњу је посветила и прозним дјелима инспирисаних Пребиловцима или се могу довести у везу са овим селом.

Како је село Прибиловићи из Куће на осами препознато као Пребиловци?

– Један од наших најзначајнијих писаца који се, будући да је несумњиво био живи сведок свих дешавања, није директно изјашњавао о овој тематици, јесте Иво Андрић. То и не треба да нас чуди, с обзиром на његову друштвено-политичку ангажованост. Међутим, књижевник и академик Неђо Шиповац, у приповеци „Робиња“ коју Андрић штампа 1976. године у Кући на осами, књижевни топоним Пребиловићи препознаје као Пребиловце, а јунакињу приповетке Јагоду доводи у везу са стварном жртвом из Пребиловаца, које је „познато по трагизму из времена Павелићевих јамобацача и велике Царевине“ (Шиповац 2010: 370).

Ако Андрић није директно говорио о Пребиловцима, то јесу учинили Ивана Спахић и Мирко Вуковић. Из два различита угла, два „пера“ (мушког и женског), у току једне календарске године (2023. године) појавила су се два романа о Пребиловцима (Шипак из Пребиловаца Мирка Вуковића и Свитање Иване Спахић), што није чест пример ни у књижевностима већих нација. Актуализација теме о страдању овог места романескном структуром потврђује чињеницу да је тема зла увек велика, чак неизоставна тема књижевности (што Жорж Батај нарочито истиче мишљу да је  „књижевност нешто битно, или није ништа“). Морфолошки различити, тематски слични, идеолошки једнообразни, из два гласа и две перспективе проговорили су о Пребиловцима. Мушки глас Вуковића донео је савремену, актуелну причу од ауторефенцијалног приповедача, инспирисану, како смо већ навели, посетом Пребиловцима у августу 2016. године, док се женско перо Спахићеве ретроспекцијом окреће појединачној судбини девојке Маре и трагичном догађају из 1941. године, све до поновног отварања јаме и вађења костију пола века доцније.

Оба ова прозна остварења значајни су делови мозаика за формирање слике о Пребиловцима као мнемотопу – простору који изазива сећање и у колективном и у појединачном искуству, као што су и значајни прилози савременој српској књижевности, о чему сведоче награда „Златна сова“ за роман Свитање и награде „Липље“ и „Шушњар“ за Шипак из Пребиловаца.

Књижевник Ранко Павловић  слово на књижевној вечери завршио је поетским дјелом посвећеном Пребиловцима. Према ријечима познатог писца, могло би се о сваком поглаву књиге којих има осам, одржати једно књижевно вече.

– Пред нама је у графичком  и ликовном облику врло лијепа књига, рекао је Павловић. Тачно је, истакао је Павловић да је ово зборник радова о Пребиловцима. Међутим, не мора се остати на овој констатацији. Рекао бих да је то, на неки начин, и хроника села. Неки од текстова улазе у далеку прошлост; од спомињања имена Пребиловци па до онога што се збивало у том тамном, црном вијеку који је иза нас. Има овдје и бљеска који освјетљава будућност Пребиловаца и то ми даје за право да књигу могу назвати хроником села Пребиловци. То је на свој начин и антологија. Приређивач је изабрао оне текстове, прозне и пјесме који имају и антологијску вриједност.

Кратко учесницима књижевне вечери обратио се и књижевник Мирко Вуковић аутор награђиваног романа Шипак из Пребиловаца, доносећи пред публику два фрагмента из романа.

Павле Екмечић, предсједник Управног одбора удружења ”Огњиште”, које је саиздавач књиге, представљајући удружење нагласио је да ће чист приход од продаје књиге бити искориштен да се у дворишту Духовног и културног центра Свети краљ Милутин подигне мааслињак од 59 стабала колико је у Пребиловцима, у августу 1941. године ликвидирано поридица међу којима је и 36 угашених огњишта.

Организатор прве књижевне вечери посвећене Пребиловцима у српској књижевности, уз промоцију најновијег дјела посвећеног овом многострадалом селу, били су удружење Херцеговаца из Бања Луке и бањалучка Бесједа. Након књижњвне вечери, домаћини су приредили коктел гдје су настављени разговори о представљеним књигама о Пребиловцима.

А. Драгић