Публициста Драгослав Уча Јовичић и свештеник Горан Ракић са пријатељима су ове године потврдили да су једини ентузијасти који се у контиунутету сваке године окупљају на празник Светог Андреја Првозваног у Великом Борку како би сачували сјећање на легендарног српског јунака Милисава Чамџију.
Управо на Јовичићеву иницијату мјесни парох Горан Ракић од 2009. године на празник Светог Андреја Првозваног врши помен на Чамџијином гробу.
Мали број окупљених, као и чињеница да нигдје у селу не постоји путоказ који означава мјесто вјечног коначишта ослободиоца Београда најбоље свједочи немаран српски однос према култури сјећања.
На папиру постоји одлука Завода за заштиту споменика културе Београда из 2007. године којом је Чамџијин гроб проглашем културним добром – спомеником културе.
На самом мјесту постављена је врло мала спомен плоча 2007. године на којој је ситан натпис који је временом постао нечитак.
Чак је и на Википедији грешка.
Снимак екрана Википедиа
Наиме, у првом плану, као гроб Милисава Чамџије приказана је већа надгробна плоча која заправо припада његовом брату Иванку.
Без обзира на број окупљених Јовичић на крају сваког помена одржи пригодно слово указајући на чињеницу да је Велики Борак изњедрио кнеза Симу Марковића и Милисава Чамџију.
– Чамџија је после битке за Палеж/Обреновац/ 1815.године смртно рањен преминуо на Петровдан у својој кући у Великом Борку. Исповедио га је Борчанин, свештеник цркве Св. Домитрије Сима Поповић, а сахрањен је, по својој жељи, крај старијег брата Иванка – подсјећа Јовичић.
Намеће се питање, да нема Уче, да ли би данас ико упалио воштаницу великом српском јунаку Милисаву Чамџији?
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
