• Убијена љепота игре Трка за резултатом, изазвана великим новцем, потпуно је уништила љепоту игре у мушком фудбалу. Они су бржи и јачи од нас, али је женски фудбал креативнији

Разговарао: Трифко Ћоровић
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Српски фудбал има свог Крауча! „Дублер“ енглеског горостаса, међутим, није мушкарац. Ријеч је о Милени Николић (21), Требињки на привременом раду у војвођанској равници, где жање голове и успехе у дресу суботичког Спартака.

Стасита Херцеговка епитет „женског Крауча“ потпуно је оправдала у новом, реорганизованом првенству Србије у којем су „голубице“ у 11 мечева забележиле исти број побједа и уз импресивну гол разлику 75:1 суверено освојиле јесењу титулу.

Улога кршне Требињке у том тешко достижном рекорду била је немјерљива. Милена је постигла четвртину погодака свог тима и са 19 голова заузела врх листе стрелаца. Голгетерски инстинкт фудбалерка поникла у ЖФК „Леотар“ демонстрирала је и на квалификационом турниру за женску Лигу шампиона. На три утакмице дала је 10 од укупно 24 гола Спартака, који је са три убедљиве победе изборио пласман у елитну рунду, гдје је испао од руског првака Росијанке после 2:4 у Суботици и 1:1 у Русији.

Репрезентативку БиХ и голгетерку суботичког тима снова после година из снова, по општем мишљењу, чекају још љепши тренуци пошто њено вријеме тек долази. Милена сања о иностраној каријери, али јој она није приритет бар док са Спартаком не одбрани дуплу круну у Србији и не направи нови искорак у Европи.

-Наравно да бих једног дана жељела да заиграм у неком великом европском клубу. Али, у Спартаку желим да освојим национално првенство и куп. Сан ми је и да са својим клупским другарицама уђем међу 16 најбољих женских тимова у Европи – каже Милена, која фудбал активно игра од девете године.

Зашто си загризла баш за фудбал и ко је на то утицао?
-Лопту сам почела да „ћушкам“ са мојим братом од стрица Слободаном и рођеним братом Миљаном. Са њима и дјечацима из комшилука почела сам да играм фудбал у улици.

Како и кад си прешла на прави фудбалски терен?
У деветој години. Али, томе је претходило неколико безуспјешних покушаја. Те 2002. први пут сам чула за Женски фудбалски клуб „Леотар“. Отац ме је неколико пута водио на Полице да се упишем, али нисам успјела.

Зашто?
– Информације које смо имали о терминима тренинга нису биле тачне.

Анкета Питајте гледаоце да ли им се више свиђа меч са пуно голова или са пуно картона. Није тешко претпоставити да је обичном гледаоцу пријемчивији женски фудбал

Како си онда отишла на први тренинг?
У то вријеме сам упознала Драгицу Драпић (актуелна свјетска првакиња у каратеу, прим.аут), која је и данас једна од мојих најбољих пријатељица. Она је већ била члан ЖФК „Леотар“ и повела ме је на први тренинг. Имала сам девет година и почела да играм код тренера Драгана Јоксимовића, једног од утемељивача женског фудбала у Требињу.

Какве си резултате постизала са Леотаром?
Леотар је тада био један од ријетких женских клубова. Освајали смо бројне награде на турнирима малог фудбала, који такође има јаку традицију у Требињу, а биљежили смо одличне резултате и у првенству, Биле смо првакиње РС, вицешампионке БиХ, а стигле смо и до финала Купа БиХ. Али, Леотар је сада, на моју велику жалост, далеко испод нивоа Србије, а о Европи да и не говоримо. Фудбал у Требињу тренутно је у великој кризи.

Има ли наде да се то промијени?
Чујем да ће женски клуб почети поново да окупља дјевојчице и искрено се надам да ће уз добар рад и подршку града Требиња Леотар вратити стари сјај.

Планираш ли инострани ангажман?

Наравно да бих једног дана жељела да заиграм у што бољем европском клубу. Студент сам треће године факултета спорта и физичког васпитања у Нишу, а по завршетку каријере намјеравам да се бавим послом из струке и останем у фудбалу.

Није тешко препоставити да ни у вријеме док је ЖФК „Леотар“ биљежио успјехе дјевојчицама није било лако у фудбалу. Како је околина реаговала на твој избор пошто фудбал и сада слови за типично мушки спорт?
– Велика је разлика данас у односу на период од прије 12 година. Тада су људи говорили да фудбал није за жене и мене су савјетовали да се окренем кошарци, атлетици, пливању, али је пресудила моја љубав према “бубамари”. Данас је женски фудбал стекао афирмацију. Медији му поклањају већу пажњу, интернационална такмичења имају све више ТВ преноса и освајају публику.

Колика је разлика између женског и мушког фудбала и у чему се она највише огледа?
– Разлика је огромна. С једне стране, мора се признати да су брзина и снага на страни јачег пола, али је женски фудбал креативнији. Бољи смо техничари од мушких колега и док се код њих већим степеном агресије на терену долази до резултата, код нас креативност одлучује о побједнику. Велики новац је сахранио мушки фудбал. Трка за резултатом је убила љепоту игре. Направите анкету међу гедаоцима да ли им се више свиђа утакмица са пуно голова или са пуно картона? Није тешко претпоставити да је обичном гледаоцу пријемчивији женски фудбал.

Шта још разликује игру љепшег и јачег пола?
Однос према спорту. То је суштинска разлика, јер се дјевојке овим спортом баве из љубави. Посвећеније су игри, док је велики новац у мушком фудбалу донио индустријско играње без емоција. Тренинзи фудбалера су одрађивање професионалних обавеза. Смијешно ми је кад читам како се фудбалери кажњавају због недоласка на тренинге или кашњења ради бурног ноћног живота. Код дама је сам тренинг као вечерњи излазак.

На каквом је нивоу женски фудбал у Србији и може ли да се пореди са Европом?
– У Србији је уведен нови систем такмичења. Сада супер лигу чини осам најбољих клубова и игра се трокружно. Овакав систем је примијењен у готово свим европским лигама и мислим да је добар, јер доноси више квалитетних мечева. Тренутно у Србији доминира мој Спартак, али морамо још пуно да радимо да би урадили нешто озбиљније у европским оквирима
Да ли се може живјети од женског фудбала?
– Смијешно је поредити примања која имају даме у односу на мушке колеге. Врло мали број клубова плаћа своје играчице. Мој клуб Спартак издваја одређена средства и награде за играчице у виду стипендија и премија, али су то скромни износи. С друге стране, у цијелој Србији се живи тешко, па није реално превише очекивати.

Инервју који је Милена Николић ексклузивно дала за портал Слободна Херцеговина пренео је и Пресс РС најтиражнији дневни лист у РС

Колико дневно тренираш и чега се све одричеш? Да ли си, рецимо, на посебном режиму исхране?
-У вријеме припремног периода тренирам и до три пута дневно, док за вријеме првенства тренинге има један или два тренинга на дан. Нисам на посебном режиму исхране иако водим рачуна о томе шта једем и пијем.
Зашто желиш да останеш у фудбалу?
Тај спорт ми је и до сада пружио много лијепих тренутака. Зато желим да се захвалим свима који су допринијели мом фудбалском развоју. Од матичног ЖФК „Леотар“, преко ЖФК „Економист“ из Никшића, нишког Машинца и садашњег клуба Спартака. У Економисту ми је било много лијепо. Са тим клубом наступала сам на бројним турнирима у малом фудбалу и одиграла једну сезону у црногорској лиги. Посебно сам захвална ЖФК „Машинац“, гдје сам провела двије и по године и доживјела пуну афирмацију. У Спартаку сам већ до сада остварила најбоље резултате у каријери, али вјерујем да нам највеће радости тек предстоје. Хвала пријатељима који су увијек уз мене. Ипак, највише дугујем родитељима и брату, јер без њихове подршке никада не бих направила ове резултате.

Сањам Спартак у ТОП 16 Лиге шампиона

Шта је твој крајњи циљ у каријери?
Спартак је стигао међу 32 најбоље екипе у Европи и сан нам је да уз мало срећнији жријеб стигнемо међу 16 најбољих тимова у Лиги шампиона, што би стварно био велики резултат. Подразумијева се да нам је циљ одбрана титуле и освајање националног купа.