Само ретки сусрети и познанства украсе наш живот вредношћу постојања. Шта је људски живот без тих изузетних личности и наших сведочења врлине, истине и лепоте – но тек један трепет мисли и жеља – које јако, јако брзо, колико замах гране утихну и одахну. Трепет гране то је наш земни живот. Но та грана може бити златна, цветна и родна. Део овог цвета јесу изузетне личности које нас оплемене и упуте врелима племенитости. Део тог рода јесте и наша захвалност што смо их имали прилику срести.
***
Госпођу Биљану Ђоровић сам упознао на једном величанственом месту, на једној чудесној свечаности са великим поводом, на најлепшем догађају коме сам до сада присуствовао.
Улазећи на брод „Кнегиња Анастасија“ на московском пристаништу срео сам и Биљану. Обоје смо тог мајског дана стигли у Москву као учесници великог и вековног свесловенског сусрета 2017. године. Биљана је била позвана као угледни и остварени новинар Радио Београда, безмитни трагалац за истином, ја као српски студент посвећен идеји словенског зближавања, искрени словенофил.
Наредних седам дана заједно смо пловили бајним руским рекама Москвом и Волгом према Санкт Петербургу. То је био омаж 150. годишњици првог свесловенског сусрета у Петрограду и Москви далеке 1867. године. Наш подсетник на велику идеју да се Словени, били они римокатолици или православни, најпре требају зближити са својима око својега, а да деобама не подпадану туђим непријатељским интересима. Источне, Западне и Јужне Словене 1867. године окупио је позив руског цара Александра Другог, деде данас светог цара Николаја Другог Романова. Нас 2017. позив Међународног словенског савеза.
Приликом нашег познанства осетио сам топлину и нежност Биљанине личности. Њено часно лице, одлучно и смело, гледало је увек према истини, њене речи привлачиле добрим намерама. Од првог часа прихватио сам је као пријатеља. То ће се сваким нашим наредним сусретом и разговором надограђивати и тврдити. Биљану Ђоровић сам врло брзо заволео као уверену хришћанку, доброг човека и пријатеља, изузетну личност и родољуба.
Уверио сам се да је одвише мало људи који нас тако, без лажне љубазности и гордог снисхођења, дочекају на стази живота.
***
У септембру ове године Биљана се задесила у јако стресним околности које су јој проузроковале мождани удар. Иако је најбрже могуће стигла до лекара последице су остале.
Она се данас опоравља у нашој најстаријој и најугледнијој клиници за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду.
***
Живот је нежан цвет и сваки његов лом захтева озбиљну негу која је по природи дуга и неизвесна. И овај опоравак тражи време, посвећеност и новац. Осим тога он мора бити безусловно наоружан искреном вером у силу Господњу која све лечи и може, поверењем у лекарско знање, нашим молитвама, љубављу породице и подршком пријатеља.
Биљана је храбро поднела своје ново искушење, њене мисли су ведре, испуњене вером и несажаљењем. И у болесничкој постељи исказује бригу и љубав према нашем роду српском. Свети Сава Српски водич је њених идеала.
***
Као људи, хришћани, Срби позвани смо помоћи сваком потребитом, а пре свега племићима српског духа. Позивам драге пријатеље код којих сам завредео и најмање капи поштовања и ауторитета да се одазову на овај позив подршке излечењу.
Помозимо оној која је своје име и професионални стаж заложила да би и нама осветлила уске стазе слободе и часног постојања. Сваки народ се доказује бригом за оне који су живот и дело заложили помажући њега.
Дама, мајка, српски родољуб, часни новинар и верна Христова душа, др Биљана Ђоровић, то је одвећ заслужила.
Богу хвала што је имамо! Вама хвала што ћемо је оздравити!
Горан Лучић
Напомена: Уплате можете извршити на лични рачун Биљане Ђоровић 325-9300600267691-70
ОТП БАНКА
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
