Три су године од када са нама више није вољени херцеговачки пјесник Божидар М. Глоговац. Да крв није вода свједочи и пјесма коју му је посветила његова унука Сара Симић.
ЋЕД
Прерано је увек рећи неком збогом Никад ниси спреман за тај судњи час Тешко ми је пао растанак са тобом Опорављам се од тога и дан данас.. А опоравка нема, људи мени кажу Туга не престаје и само је већа Да време лечи све године ме лажу Све више боли, а година трећа.. Сећање на тебе буди ми топлину И враћа у живот неке срећне дане Све твоје речи сад имају јачину Док чекам јутро боље да сване Зло је неко доба дошло мили Ђеде Срби од самих себе беже Хоће да буду оно што им други нареде Па једни на друге од муке реже Долазе сада неки нову људи, неке нове ере Заборављају они да живот тече ко река Да Свак’ је рођен да по једном умре А да част и брука живе довијека! На част заборављају а бруком се диче Не занима их ко су нити њихов родослов Ко да немају Ђеда да им рече Да Србин бити јесте увек био благослов За српски род од Бога ТИ си дар Иза себе траг остави ти си Да Србин бити посебна је чар И тиме се треба поносити. И док гори свећа у овом трену, Гордо стојим испред слике твоје, Захвална што носим те у гену, И поносна на српске корене своје. Док дишем, живећеш у мени до самога краја А живећеш вјечно у песмама својим За друге си са „пасошем“ у вртовима раја За мене довјека у грудима мојим.
Унука Сара свом никад непрежаљеном Ђеду Божу 21.10.2022.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
