Друштво српских родословаца “Порекло” поносно обавештава да ће у петак 13. маја 2022. у Требињу премијерно бити представљано наше капитално дело “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”.
Књига ће бити представљена у Културном центру Требиње, у позоришној сали, с почетком у 19.00 часова. Наредног дана, у суботу 14. маја смо у Љубињу, у Народној библиотеци “Љубо Михић” такође с почетком у 19.00 часова. Коначно, књига ће бити представљена у недељу 15. маја у Мостару, непосредно након литургије, на платоу испред обновљеног Саборног храма Свете Тројице.
Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” плод је шестогодишњег великог истраживачког подухвата којег је Друштво српских родословаца “Порекло” и наш Српски ДНК пројекат предузело са научном заједницом. Истраживање смо започели са прерано преминулим молекуларним биологом Тамаром Качар, а пун обухват истраживање је добило у сарадњи са проф. др Душаном Кецкаревићем и његовим тимом из Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Истраживањем је обухваћено укупно 1.143 испитаника мушког пола (књига је заснована на испитивању Y-DNA хромозома који се преноси искључиво са оца на сина). Тестирани су припадници српског народа са подручја историјске Старе Херцеговине, из њеног пуног обухвата (период средине 15. века у време владавине Стефана Вукчића Косаче, херцега од Светог Саве).
О садржају књиге и бројним открићима до којих смо дошли у овом истраживању говориће аутори и уредници књиге Синиша Јерковић, Велибор Михић, Миљан Грк и Јовица Кртинић.
Обезбеђен је ограничен број примерака књиге коју ће заинтересовани у Требињу, Љубињу и Мостару моћи набавити за 120 конвертибилних марака.
Такође, уколико буде интересовања, обезбеђен је и прибор за тестирање које ће се моћи обавити по повлашћеној цени од 120 конвертибилиних марака.
Требињци, Љубињци, Мостарци и сви драги Херцеговци, видимо се!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Y – хаплогрупа Ивковића са Бијеле Рудине код Билеће, из Доњег Дрежња код Невесиња и Вис-Пожарнице код Тузле је истоветна ,,R1a – Z280 > CTS1211 > YP4278 > Y109474 > BY30743″, htps//dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ Колико су Ивковићи били цењени и како важно место су заузимали међу хумским племством говори и следећи податак: Дедијер Јевто, ,,Билећске Рудине”, антропогеографска испитивања, Насеља српских земаља, књига 2 – Српски етнографски зборник, књига В., Београд, 1903.г., стр. 680 и 867. /55*/ ,, О постанку имена ове области народ прича овако : У прво вријеме сви кнежеви ове области састајали су се редовно на Боботовом Дубу, на Бијелој Рудини, да се договоре о заједничкијем стварима. На том договору заступана су сва данашња рудињска села. Кнежеви из осталијех области данашње Херцеговине имали су зборишта на другијем мјестима. По селу Бијелој Рудини најприје прозову Рудињанима све кнежеве који су се ту скупљали на договор, а послије тај назив с кнежева пређе и на њихово становништво, а са становништва и на саму област.”,, Село Бијелу Рудину не зна се, ко је основао; само се зна, да је у њој од „пантивијека“ живјела породица Ивковићи (Желуди). Цијели удут ове опћине, од Бијеле Рудине до Ватнице био је само својина те породице.” ,, Пошто су Муслимани ушли у ову област, Ивковићи су изгубили већину земље, само су задржали један дио земље, који је и данас њихов. На њиховој земљи у Подгорју била се је настанила муслиманска породица Челари, коју је неки паша сургунисао.” Хумски властелини Радокна Ратковић и Радич Ивковић наводе се у нотарској књизи 17. октобра 1435. године (,,Debita notariae XVII, fol. 176. X, 17. X 1435.”) као главни дебитори односно корисници зајма и као савезници.
Њихов јемац у овом послу био је Ђурађ Прибојевић. ,, Nos. Radochna Ratchouich et Radiç Ifchouich socii } principales debitores. et ego Giurach Priboieuich. … plegius ” Властелин Ђурађ Прибојевић је био син кнеза Прибоја Масновића и унук кнеза (војводе) Мастана Бубањића. Кнез (војвода) Мастан је насликан на ктиторској композицији православног манастира Добруна код Вишеграда. Масновићи су били банова и касније краљева властела. Као сведоци појављују се на повељама босанских владара (1354 – 1426. године). Примљени су у дубровачко грађанство. Забележено је да је Ђурађ Прибојевић трговао 1418.г. у Подвисоком. Поседи властелинског рода Масновића били су у околини Високог и у Дрежници (у долини реке Дрежанке, притоке Неретве).
_______________________
Зоран Р. Ивковић, монографија ,,Род Ивковића”, стр. 27, 37, 56, 58 и 140, издавач и штампање ,,Графичар Ужице”, 2024. године
Y – хаплогрупа Ивковића са Бијеле Рудине код Билеће, из Доњег Дрежња код Невесиња и Вис-Пожарнице код Тузле је истоветна ,,R1a – Z280 > CTS1211 > YP4278 > Y109474 > BY30743″, htps//dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ Колико су Ивковићи били цењени и како важно место су заузимали међу хумским племством говори и следећи податак: Дедијер Јевто, ,,Билећске Рудине”, антропогеографска испитивања, Насеља српских земаља, књига 2 – Српски етнографски зборник, књига В., Београд, 1903.г., стр. 680 и 867. /55*/ ,, О постанку имена ове области народ прича овако : У прво вријеме сви кнежеви ове области састајали су се редовно на Боботовом Дубу, на Бијелој Рудини, да се договоре о заједничкијем стварима. На том договору заступана су сва данашња рудињска села. Кнежеви из осталијех области данашње Херцеговине имали су зборишта на другијем мјестима. По селу Бијелој Рудини најприје прозову Рудињанима све кнежеве који су се ту скупљали на договор, а послије тај назив с кнежева пређе и на њихово становништво, а са становништва и на саму област.”,, Село Бијелу Рудину не зна се, ко је основао; само се зна, да је у њој од „пантивијека“ живјела породица Ивковићи (Желуди). Цијели удут ове опћине, од Бијеле Рудине до Ватнице био је само својина те породице.” ,, Пошто су Муслимани ушли у ову област, Ивковићи су изгубили већину земље, само су задржали један дио земље, који је и данас њихов. На њиховој земљи у Подгорју била се је настанила муслиманска породица Челари, коју је неки паша сургунисао.” Хумски властелини Радокна Ратковић и Радич Ивковић наводе се у нотарској књизи 17. октобра 1435. године (,,Debita notariae XVII, fol. 176. X, 17. X 1435.”) као главни дебитори односно корисници зајма и као савезници.
Њихов јемац у овом послу био је Ђурађ Прибојевић. ,, Nos. Radochna Ratchouich et Radiç Ifchouich socii } principales debitores. et ego Giurach Priboieuich. … plegius ” Властелин Ђурађ Прибојевић је био син кнеза Прибоја Масновића и унук кнеза (војводе) Мастана Бубањића. Кнез (војвода) Мастан је насликан на ктиторској композицији православног манастира Добруна код Вишеграда. Масновићи су били банова и касније краљева властела. Као сведоци појављују се на повељама босанских владара (1354 – 1426. године). Примљени су у дубровачко грађанство. Забележено је да је Ђурађ Прибојевић трговао 1418.г. у Подвисоком. Поседи властелинског рода Масновића били су у околини Високог и у Дрежници (у долини реке Дрежанке, притоке Неретве).
_______________________
Зоран Р. Ивковић, монографија ,,Род Ивковића”, стр. 27, 37, 56, 58 и 140, издавач и штампање ,,Графичар Ужице”, 2024. године