• Као вредан резултат вишедеценијског издавачког прегалаштва г. Миодрага Миша Вујовића и Издавачке куће Принцип Прес из штампе је изашла монографија Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021 аутора Јована Пламенца.

Ово издање које је поставило нове границе у штампарској и издавачкој делатности красе врхунске фотографије, првокласне илустрације и оригинална дизајнерско-визуелна решења на која је читаоце издања „Принцип Преса“ већ навикао знаменити културни и национали прегалац г. Мишо Вујовић.

На првим страницама овог капиталног издања – које ће сигурно бити незаобилазно, са осталим издањима „Принцип Преса“, на полицама библиотека како у земљи тако и широм света – Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије пише:

Листање страница књиге Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021 на мах ме је одвело међу она четири дивна храма. У мислима сам пратио себе како упирем поглед ка њиховим  крстовима и  куполама,  поклањам се и целивам иконе или само погледом прелазим преко фресака, застајем пред Пећком Красницом, а најдуже немо, дуго и дуго стојим пред неким од кивота у које су пре много столећа похрањена тела архиепископа и патријарха српских.

Овога пута  тако сам чинио у мислима, подстакнут књигом протојереја Јована Пламенца и вредног издавача, пријатеља Миша Вујовића. Слично је било у младим, студентским данима, када сам ферије проводио у неком од  манастира да бих уз  богослужење, спремао испите, учио. Али, то ми се, једноставно није дало у Пећи… У Пећи сам много мање у рукама држао књигу, јер сам и свесно и интуитивно осећао да сам на месту на коме се стварала историја наше Цркве и народа, да су ту на мермерном престолу Светог Саве седели архиепископи српски и патријарси и  председавали саборима. Тако и сам недавно, када сам боравио у овој патријарашкој ставропигији, дуго стајао пред кивотом првог српског патријарха Јоаникија, размишљајући о искушењима и одлукама које је доносио у бури околности у којима је живео.

И ви, драги читаоци, љубитељи историје наше Светосавске Цркве и нашег православног народа када прочитате повести о животу неког од предстојатеља наше Цркве, застаните, пођите мислима њиховим путевима. Кренимо мислима за Светим Савом, за његовим наследником архипископом Арсенијем, за грандиозном личношћу Данила II и за осталим првојерарсима који су убележени у каталог светих Православне Цркве. Загледајмо се у живот обновитеља Патријаршије Макарија Соколовића, али и великог Патријарха Арсенија III Чарнојевића, који је духовно водио и препородио наш род у крајевима преко Саве и Дунава. Срешћете на страницама ове књиге и драги лик Патријарха Димитрија Павловића, ујединитеља Цркве после Великог рата, а доцније и велике наше предстојатеље од Гаврила Дожића до Германа Ђорића који су достојанствено и храбро носили искушења, чували и сачували душу народа од безбожништва које је владало. На последњим страницама срешћемо опет ликове патријараха Павла и Иринеја, који у мени буде најтоплија синовска осећања. Странице ове књиге и дивне илустрације које је красе, постаће духовна лађа која нам кроз узбуркано море наше црквене и  народне историје, указује да околности и искушења у којима ми живимо и која смо дужни да савладамо нису непремостива уколико се угледамо на веру у Христа васкрслог, у снагу и љубав коју су према својој  Цркви, народу имали наши претходници.

Главни уредник монографије Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021 г. Мишо Вујовић подсећа да је од Светог Саве до данас Српску Цркву предводило једанаест архиепископа и педесет три патријарха:

-Предводили су Српску Цркву и пре но што се она тако звала. Били њени и народни предстојатељи и у златним добима, и у смутним временима, и у понорима историје. Тамо где је то одувек и заувек најважније заступали су род свој и свечовечанство, молитвено и пастирски, управитељски и свештенослужитељски. И кад су Срби губили државу и слободу, бивали раскомадани у вилајетима туђих царстава, по митри и жезлу ових пастира могли су се равнати. Имали су се за шта придржати, да их тама не прогута, да их ветрови не развеју. Од Светог Саве у XIII веку до данас, на престољу поглавара Српске православне цркве било је једанаест архиепископа и педесет три патријарха. Столовали су у Жичи, Пећкој патријаршији, Сремским Карловцима и Београду. Пред нама су њихови кратки животописи, готово енциклопедијски, али довољни да бар назремо са каквим су се све искушењима суочавали, каква бремена носили. Зато је ово један од упечатљивих начина да се укратко изложи и укупна историја народа српског.

Монографија Сви поглавари Српске Цркве 1219-2021, аутор: Јован Пламенац; главни уредник: Мишо Вујовић; уредник: Бранислав Матић; технички уредник: Александар Ћосић; дизајн корица: Јован Жељко Рајачић; преводи: Анастасија Мрђеновић и Сандра Гагић; фотографије: Музеј Српске Православне Цркве, Архива Српске Православне Цркве, Архива Митрополије црногорско-приморске, Архива манастира Високи Дечани, архива Националне ревије Србија, Милинко Стефановић, Живота Ћирић, ђакон Драган Танасијевић, Петар Вујовић, Драган Боснић, Бранко Јовановић.

СПЦ