У Београду је представљена књига „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“ Јована Мирковића, која представља илустровану историју геноцида над свештенством СПЦ и српским народом у НДХ.

Епископ пакрачко-славонски Јован сматра да ова књига представља непроцјењив документ о страдању свештенства СПЦ, њене имовине и вјерника, те да су Мирковић и једна мала издавачка кућа „Свет књиге“ учинили оно што су пропустиле најодговорније институције у Србији.

„Зашто ни на једном мјесту у Београду не пише Јасеновац, гдје је монографија САНУ о Јасеновцу и о страдању српског свештенства и народа? О Јасеновцу данас истински брину само три монахиње… Оне пале брикете и обилазе гробове“, упозорио је Ћулибрк.

Он је замјерио институцијама, власти и српским медијима што се само паушално брину о српским стратиштима и напоменуо да током боравка патријарха цариградског у Јасеновцу готово да и није било српских медија да извјештавају.

„Као владика Јасеновца ја Вас позивам – дођите. Док долазите дотле је наше„, истакао је владика Јован на промоцији у Дому војске.

Академик Љубодраг Димић оцијенио је да су иза ове књиге обично институције и цијели тимови, те је стога њена вриједност утолико већа, јер је продукт вишедеценијског рада само једног човјека.

„Ову књигу слободно можемо назвати илустрована историја геноцида. У њој имамо биографије 227 убијених свештеника. Имамо регистар више од 688 срушених православних светиња, 319 драгоцјених фотографија која илуструју страдања“, рекао је Димић.

Он је додао да ова књига потврђује да се у НДХ десио духовни, културни и физички геноцид једног народа, али је напоменуо да можда касни неких седам деценија, али је дошла у вријеме када је у току једно „велико прање историје“ што је чини изузетно драгоцјеном.

„Страдало је српско свештенство на целој територији НДХ. Имамо имена покривена фотографијама и биографијама… Знамо да је са друге стране 133 свећеника Католичке цркве директно учестовало у покољима, од чега 27 лично са ножем у руци“, указао је Димић.

Аутор књиге Јован Миљковић објаснио је да је Српска православна црква духовна вертикала српског народа, а да су они који су хтјели уништити српски народ знали да то могу да ураде само ако униште СПЦ.

„Стога не чуди да су управо православни храмови били мјеста масовних убистава. У чак 48 храмова почињена су убиства, клања, силовања, а храмови су после паљени. Укупно их је 428 спаљено, а 157 уништено и девастирано“, рекао је Мирковић.

Приређивач књиге Стево Ћосовић напоменуо је да се у књизи међу страшним злочинима налази и онај да су проти Данилу Штрпцу у Босанском Новом усташе живом одрале кожу.

„Иживљавали су се над њиховим породицама. Ето, засметало им је нерођено дијете у утроби једне протинице па су га извадили ножем. Зло се зауставља, ако се памти. Треба их зауставити памћењем“, истакао је Ћосовић и додао да је историја као жива вода која обликује садашњост и усмјерава будућност.

Историчар Предраг Марковић указао је да је Јасеновац највећи логор у свијету послије логора за Јевреје у Пољској, а да су димензије злочина нас Србима у НДХ систематски заташкаване.

„Да није људи као Јован ми не бисмо знали колике су димензије тог злочина… Ето у Глини и Госпићу су Срби масовно убијани баш у храмовима. На тај симболичан начин затире се и народ и духовност и успомене“, рекао је Марковић и додао да Мирковићева књига треба да буде у свакој парохији, сваком дипломатском представништву, у српским домовима.

СРНА