НАСЛОВИ

СЛАВА НАШЕГ ХИЛАНДАРА

  • Историја Хришћанства је започела `ваведењем` мале Марије у јерусалимски храм – историја Светосавља `ваведењем` младог Растка у Свету гору Атонску. Време се савија у кругове, у прстенове, ужарена сунца… на беочуг из Јерусалима надовезао се беочуг из Раса. И тако, огромно је искуство нашег народа, а тако су ситни наши лични увиди.

Испред хиландарске цркве Ваведења Богородичиног, ходочашће Светој гори, 2016. године

Данас на Ваведење Пресвете Богородице, храмовну славу светог манастира Хиландара, достојно је поменути ово чудесно духовно саће у коме око 30 православних монаха сабира искуство за будуће нараштаје жељне `уског и стрмог пута`. Како рече песник, Хиландар је најјужнији камен српски уз који се не окуша меса, уз који се не стаје у мољењу. Савина кула мотриља загледану према обалама Панонског са обала Белог мора.
У овој нашој, немиром очајалој години, 21.-ом лету трећег миленија са Христом, навршило се равно седам векова – да баш тако, високих 700 година, од упокојења задужбинара хиландарског саборника (католикона), светог краља Стефана Милутина. На једној од солунских изложби светогорског духовног блага и уметности, хиландарска црква Ваведења Богородичиног је проглашена најлепшом саборном црквом целе Свете горе. Под њеним оловним куполама на престолу бдије хиландарска игуманија, Богородица Тројеручица са трећом руком од злата, најмилија српска икона.
У припрати храма је фреска светог ратника са Косова поља, војводе Милоша Обилића. Ту је и гроб племенитих монаха Кастриота, Јована и Репоша, оца и брата господара православне Албаније, Ђурађа Кастриота – Скендербега. На улазу у храм у камену лепо урезан грб кнеза Лезара, задужбинара хиландарске припрате. Кнез је знао где је вредно уградити своје државно и духовно имање, зато је свет. Уз храм са јужне стране извила се чудотворна и детеродна лоза Светог Симеона Мироточивог. Бело грожђе као словенско бело лице.
Све то се помиње у данашњој слави Ваведења. И да Срби све прокоцкају, чак и Косово поље, а опстане им Хиландар, далеко време би их препознало као градитеље и молитеље за правду, лепоту и истину.
На здравље и спасење Ваведење мајке Божије!
На радовање славска звона Хиландара!
ГОРАН ЛУЧИЋ
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар