• Благословом и уводним словом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија  свечано су на Цетињу отворени “XI Дани Његошеви”, које организује књижевно друштво „Његош“, НВО „Његошеве вечери поезије“ и Удружење књижевника Црне Горе.

“Његош је имао истинско искуство Неба, небеске свјетлости, божанске милине и благодати, то искуство имамо садржано у Лучи без икакве сумње. Не може нико користити тај језик, ко није језиком Божијим дотакнут, чије срце није запламћело том радошћу Божијег присуства”, казао је Митрополит Јоаникије на свечаном отварању ове културне манифестације, уприличеном након вечерње службе у Цетињском манастиру.

Честитајући празник  Св. Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, поводом његовога 208. рођендана, Митрополит је рекао да настављамо са традиционалном манифестацијом “Дани Његошеви” у Црној Гори, која почела у Никшићу прије више десетина година, а већ неко вријеме започиње, што је потпуно природно и нормално, на Цетињу, Цетињском манастиру – столном мјесту Св. Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, писца “Горскога вијенца”, „Луче микрокозме“, “Лажнога цара Шћепана Малог”, највећег пјесника у нашем српском роду.

Његош је причао поезију и својим стиховима и у својим писмима и у укупном своме стваралаштву и све што је радио је корисно, истакао је владика уз подсјећање на оне узвишене ријечи за поете из Луче: Свемогућство светом тајном шапти само души пламена поете. Званије је свештено поете, глас је његов неба влијаније, луча св’јетла руководитељ му, дијалект му величество творца.

“Он је пјесничко стварање сагледавао као највећи дар од Бога човјеку, којим се човјек, тварца једна те је земља вара, уподобљава своме Творцу – Богу живоме истинитоме. Кроз поезију се пјесник уздиже до неба, као што се Његош уздигао својим духом, пишући Лучу и Горски вијенац, до небеских висина. Кроз стваралаштво, он постаје сапричасник божанског стваралаштва”, бесједио је Митрополит и назначио неколико ствари које су по његовом мишљењу суштинске за Његошеву духовност.

Скренуо је пажњу на једну ствар, којом су се, како је казао, можда наши књижевни критичари све до скоро огријешили о Његошу,  у том погледу што су говорили да Његош не помиње Христа у својим дјелима, осим једно двапут, што наравно није тачно.

“Он Га слави као небеског Младенца, коме су се источни мудраци поклонили са даровима, он Га слави као Сунце правде у Лучи, као Сина превјечнога Оца небескога, као преблагог тихог Учитеља који је васкрсењем смрт поразио… ”

Нагласио је да не треба заборавити да је један значајан дио Горског вијенца Његош посветио управо Христовом рођењу.

“Кога он то слави када пјева о прослави Божића на Цетињу него Христа, Његово рођење и Његов долазак у овај свијет. Међутим, када говоримо о Његошевој духовности, можда је понајбоље, најсигурније да се позабавимо игуманом Стеваном.То је у суштини најјаснији лик у Горском вијенцу. Он је старац од 80 година, поодавно изгубио свој вид, али је прогледао духовним видом. Он није слијепац пошто гледа духовним очима. Он је много обиша свијета, насрка се дима с жертвениках, он је походио најсветије олтаре, славио Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево… па је зато и способан као човјек који је освећен, који се испунио Духа Светога да поджеже огањ у срцима јунака који се боре за слободу, за очување Цркве, части, имена и образа.”

Његош даје још неке назнаке о његовој духовности. Тај старац носи бројанице и по сву ноћ се моли Богу, он је тајанствени лик коме се Црногорци чуде, какав је тај његов унутрашњи живот.

“Он открива донекле, он је старац, али му још ти­је­ло ду­шу за­др­жа­је и кри­је у се­би, ка­ко пла­мен под­зем­на пе­ште­ра. Ово је важно, да је он душу људску, што је Његошу потпуно својствено, упоредио са пламеном”, рекао је, подјсећајући на још једно мјесто када Његош даје опис како игуман Стефан слави Божић међу ђацима, заједно са владиком Данилом, па се владика Данило диви радости једнога старца чија душа пјева: “Дакле, он има тајанствени живот и отуда из те тајновитости његове, из тог дубоког садржаја духовности избија и његова радост.”

Појаснио је да је Његош заправо овдје насликао икону тог старца као светитеља, указујући да су то још увијек спољашње ствари лика игумана Стефана, а да оно унутрашње искуство, искуство из Луче које је пренешено у Горски вијенац у монолозима игумана Стефана, открива његов прави лик.

“Ту се открива његова духовност и смисао тога шта значи та његова умна, молитвена, скривена, тајинствена дјелатност, његов унутрашњи живот. Он је препун искуства, зато може то искуство и да пренесе на младе и да их ободри, прекаљена искушењем душа; (х)рани тело огњем електризма, а надежда веже душу с небом како луча са сунцем капљицу. То је хришћанско искуство, искуство које су имали наши преци, то искуство које је Свети Петар Цетињски пренио на младога Његоша”, рекао је Митрополита црногорско-приморског и додао да Његош не би могао направити тако узвишени лик једног старца духовника, да није као млад, онакав каквог га је Бог дао, талентован, отворене душе и срца, гледао светитеља, свога стрица, који га је учио и уводио у тајне духовнога живота.

Даље је истакао да се игуман Стефан, као старац од 80 година, упознао са свим оним реалним проблемима које човјек у овоме свијету има те да он зна шта су духовне борбе и противречности у самој човјековој души, зна шта су супротности у овоме свијету. И он то представља као рат: Св’јет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној!

“Он је препун искуства и Духа Божијега, освешћена личност са великим ауторитетом духовника, који је прогледао духовним очима, који када говори као да говори небеску поезију. Данас су слијепци они којима се нијесу отвориле духовне очи, него им ове тјелесне очи служе за обичне потребе, а тај тјелесно слијепи, али духовно видовити старац, он види оно што је најважније. Цијело његово биће је просвјетљено и он се напаја божанском свјетлошћу”, нагласио је владика Јоаникије.

Потом се Митрополит Јоаникије захвалио организаторима ове важне културне манифестације, који су и ове године благоизволили да је започну баш у Цетињском манастиру.

“Да тако започнемо прославу Светога Петра Другог Ловћенскога Тајновидца, који је толико присутан у народу, да можемо слободно рећи да се он настанио у душу свога народа, да он и даље руководи душама као архипастир свога народа, али не само народа Црне Горе него сваке душе која је осјењена његовим небеским дејством кроз његову поезију. Хвала организаторима, желим им пуно истрајности да ову манифестацију наставе и пуно успјеха и свима нека буду срећни ови Дани Његошеви”, поручио је на крају свог слова Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У наставку програма у Његошевој свечаној сали, сабране је поздравио књижевник Радомир Уљаревић. Своје стихове у славу Његоша говорило је више пјесника из Црне Горе, а ученици Цетињске богословије казивали су стихове из “Луче микрокозме”, док је програм водила Милица Бакрач. На крају прве вечери “Дана Његошевих” сабранима се испред организатора обратио Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва “Његош”.

“Дани Његошеви” настављају се сјутра, 13. новембра, на дан Његошевог рођења, у Парохијском дому Светог Василија Острошког у Никшићу, са почетком у 18 часова. Послије наступа Црквеног хора Светог новомученика Станка, под диригентском палицом  проф. Ленке Дурутовић, поздравно слово рећи ће градоначелник Никшића Марко Ковачевић. У наставку програма обратиће се предсједник Књижевног друштва “Његош” Милутин Мићовић, а проф. др Горан Максимовић са Универзитета у Нишу бесједиће на тему: „Његош и Матија Бан“. Одабране стихове из “Луче микрокозме” и “Горског вијенца” говориће Михаило Перошевић, а своју поезију казиваће пјесници: Бећир Вуковић, Вишња Косовић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ, Војислав Караџић, Сава Радуловић, Ранко Мићановић и Николина Ковачевић.

Ове године „Дани Његошеви“ одржавају се под покровитељством Општине Никшић, Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.

ТЕКСТ: Весна Девић
Фото: Никола Јоксимовић/Рајо Војиновић

ИЗВОР: МИТРОПОЛИЈА