На данашњи дан, 19. августа 2013. године, рођен је портал Слободна Херцеговина.
Ко чита Слободну Херцеговину – с пута не залази
Има, у Херцеговини, пуној народних умотворина, једна позната изрека: „Ко пита – с пута не залази.“ Њено добротворно дејство није престало ни у посљедњим временима, која су поново изнијела на површину страдање и несрећу, својеврсни херцеговачки усуд.
Док су многе особености српског народа у Херцеговини губиле на значају, наше сеобе и диобе је испратила једна непријатна појава: Херцеговина је ућутала. Њени узвишени гласови – попут Луке Вукаловића, Мића Љубибратића, Богдана Зимоњића, Стојана Ковачевића, Владимира Гаћиновића, Јована Дучића, Алексе Шантића и Пера Слијепчевића – одједном су измјештени у сивило заборава, као звукови на неким непознатим фреквенцијама, за које смо, напрасно, као заједница, постали глуви.
Човјекова запитаност над свакодневним проблемима и главобоље потрошачког живота учиниле су да се заборави суштинско питање херцеговачког опстанка – питање слободе. Стога се у духу наше најљепше традиције, која поштује рјечите и умозрителне људе, прије седам година појавио портал Слободна Херцеговина, вођен родољубивом мишљу да буде виртуелно огњиште које окупља Срба у Херцеговини и изван ње.
Током ових седам година, намјера уредника и колумниста Слободне Херцеговине могла се ишчитавати из њеног имена, из синтагме која означава трајни и најважнији циљ свих Херцеговаца: а то је одржање и ширење херцеговачке, и свесрпске, слободе.
Као колумниста Слободне Херцеговине, прилично сам сигуран да је сваки Херцеговац на Слободној Херцеговини заиста Слободан, а да је наша родна Херцеговина, суштински, слободна само на Слободној Херцеговини.
Пошто се слобода најприје манифестује као могућност избора, нарочито смо задовољни стога што Слободна Херцеговина није никада затворила врата за различита мишљења, што значи да су многе херцеговачке теме отворене, по први пут, на Слободној Херцеговини и да је свакоме било омогућено да – у духу основне људске пристојности – пише и коментарише.
На Слободној Херцеговини херцеговачко, српско питање је увијек отворено. Но, сеобе и диобе су учиниле своје. Велика херцеговачка расутост – која је често значило потпуни заборав својег завичаја током само једне генерације – дуго је доживљавана као трагични пут страдалог народа у једној осиромашеној земљи, на чије се изборе не може утицати.
Међутим, управо је Слободна Херцеговина доказ да Херцеговци изван Херцеговине, а нарочито Херцеговци у Србији, нису заборавили своја огњишта и да је увијек, током посљедњих деценија, постојао значајан број људи спремних да помогну свој завичај и браћу у њему. Дуга и плодотворна сарадња са завичајним херцеговачким удружењима у Србији, допринијела је да се идеја Слободне Херцеговине – слободне ријечи коју ваља преточити у дјело – прошири на многе наше Херцеговце, будећи у њима искру интересовања за Војводство од Светога Саве. Разумије се, то не би било могуће без многих угледних Херцеговаца који су својим личним примјером, ријечју и дјелом, распламсали лучу завичајне мисли.
На концу, малом измјеном народне умотворине са почетка текста добијамо јасну поруку:
(Извод из текста Рада Црногорца написаног на Преображење 2020. године)
БРАТСКА ЧЕСТИТКА: Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду предвођено предсједником Жарком Ј. Ратковићем увијек уз Слободну Херцеговину
У претходних осам година пуно се тога промјенило, како у Херцеговини, тако и на цијелој планети, која је посебно драматично дочекала глобалну кризу изазвану пандемијом короне.
Ни портал Слободна Херцеговина није био имун на ову савремену пошаст, па ћемо ову годину памтити по изненадном и ненадокнадивом губитку изазваном смрћу Светозара Црногорца, једног од најзначајнијих завичајних неимара. Празнина која је остала након њега сваким даном је све већа.
Правећи резиме године која је иза нас, не можемо да се не похвалимо чињеницом, да мањи број догађаја није умањио значај Слободне Херцеговине.
Наши уредници и аутори били су никад присутнији у јавном простору, а читаоци Слободна Херцеговина захваљујући својим ауторима, понајвише уреднику Горану Лучићу, имали су прилику да читају приче са разних меридијана.
Посебно смо поносни што је наш колумниста Огњен Кандић објављујући своју прву збирку пјесама „На прагу стварности“ значајно обогатио српску књижевну задужбину.
Ништа мање значајна није ни збирка есеја, интервјуа и приказа “Српско питање на прелому епоха”, ауторке Милане Бабић.
Бурна дешавања у Црној Гори су донијела и нову публику и нове ауторе, а највеће заслуге за то припадају уреднику Раду Црногорцу.
Поред његових изузетно значајних анализа, наши читаоци су имали прилику да се упознају и са неким новим младим српским нараштајима у Црној Гори, попут нашег сјајног колумнисте Сретена Ћеранића.
Међутим СХ не би била то што јесте без својих добрих духова и аутора попут академика Милована Пецеља, Јова Радоша, Слободана Бобана Драшковића, Миленка Јахуре, Војислава Гњата, Бојана Миленића, Јова Вуковића, Бора Граховца, Миливоја Миша Рупића, Зорана Јањића, Марка Марјановића, Предрага Миљановића, Александра Милићевића, Митра Л. Ђурице, Ранка Гојковића, Николе Јаничића, Луке Баља, Дарке Деретић, Љиљане Ђого Петровић, Драгане Бокун, Јасне Поповић, Тијане Тркље, Дајане Алексић, Јоване Дуке Пешић, Весне Вуковић, Миреле Пудар….(уз дужно извињење, ако смо неког случајно изоставили)
Сваке године се наново увјеравамо у истинитост Кочићеве мисли “ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“. Све већи притисци, који су ове године добили и нову димензију због неутемељених (и преписаних) опомена и пријетњи требињских ћата само су потврда да смо на правом путу.
Зато морамо да нагласимо да је Слободна Херцеговина увијек отворена за дијалог, али није, нити ће икада бити, отворена за компромисе са неистином. Принципи слободе и истине су два суштинска темеља овог портала. Када би се Слободна Херцеговина одрекла слободе и истине, она не би могла носити своје име.
Нека нам је срећан празник Преображења Господњег!
Нека се, у духу Преображења, освијести и наш народ и освијетли његова национална мисао, а нека Херцеговина, сваким новим рођенданом Слободне Херцеговине буде све снажнија, српскија и слободнија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Многаја и благаја љета и нашој ,,Слободној Херцеговини,, и нашем брату Трифку. Срећан празник Преображења Господњег и срећна годишњица свесрбске свехерцеговачке ,,Слободне Херцеговине,,