• Први зачеци кафанског живота у Билећи датирају још од турског времена када се свраћало у ханове и конаке.

Доласком Аустрије никле су прве кафане и гостионице и постала су мјесто гдје су се сакупљали и забављали официри, војници, богате занатлије и трговци. Уз чашицу се увијек туговало или пјевало, јер пиће је увјек било инспирација за сузе и смијех. Боље речено за човјека је алкохол увјек регулатор расположења. То је и био повод да се граде гостионице, кафане, хотели, барови, билијар сале и јавне куће које су мамиле све конзументе са дубљим џепом.

Шесдесетих година прошлог вијека Билећа се будила уз мирисе кафе и липовог чаја који су допирали из кафана „Сутјеска“ или Милина кафана како су је звали, затим Томанине кафане и кафане Љубе Перишић смјештених у главној улице старе градске четврти.Биле су то праве причаоне билећких раноранилаца.Како је дан одмицао па све до касних ноћних сати своје услуге нудиле су и гостионице.

Најпосјећеније госитонице у то вријеме биле су Брацина гостионица која је једина остала сачувана до недавно, али под именом „Триглав“ како се некад звала, затим „Јагода“ „Локва“Весна“ Слезова гостионица на Обилића вијенцу, те гостиона „Језеро.“Данас их више нема.Свако је овдје оставио по нешто, неко тугу, неко радост, неко снове, а неко урезано име на војничке дане.

Суботом и недељом живнуле би кафане, гостионице , тргови, продавнице , фотографске радње, трафике преплављене питомцима Школе резервних официра пјешадија и чланова њихових посјета. У том шаренилу живнуле би ионако учмале билећке улице, а у Брациној гостионици све би узаврлео од пјесме, пића, жена и весеља расположених питомаца.

У двије задимљене просторије сјатило би се ту скоро сваке суботе и недеље безброј питомаца и њихових жена и дјевојака колико је било слободних мјеста. Свраћали су ту глумци, књижевници, пјевачи, професори све оно што је било познато у културном и јавном животу тадашње Југославије.Ову гостиону нису заобишли ни Љуба Тадић правак ЈДП, Ђуза Стоиљковић, Реља Башић, Бурдуш , Ратислав Јовић, Фабијан Шоваговић, Мића Орловић, Павле Лукач, Воки Костић и многи други глумци и јавни радници. За сваким столом монотону сивомаслинасту униформу разбијају њежне боје хаљина њихових дјевојака и жена.

У том колориту боја осјећао се мирис алкохола, дима и нафталина.На столу питомац Душко Јањићијевић глумац ЈДП рецитује Јесињинове стихове уз пратњу гитаре, а гостиона ћути као да је у „ставу.мирно“А онда се из једног угла проломи глас једне од дјевојака пјесмом: Хладан вјетар пољем пири.Гостиона је на ногама.А Брацо- точи ли точи. Тек се тад атмосвера усијала.

Ломе се чаше, а Брацо долијева бокалима.Гостиона трешти од хорске пјесме.А онда одједном наста тајац, кад неко викну ТУШ.На вратима се појави дежурни официр уз пратњу двојице војних полицајаца али тек толико да се увјере да је све под контролом. Пјесма и весеље наставише се до касно у ноћ до истека дозволе за кретање изван касарне.

Ово је моје сјећање на дане и ноћи када је Билећа живили велеградским животом. Данас је неко ново вријеме задовољења потреба за кафанским животом. Кафане и гостионице замјенили су кафићи у којима уживају млади и кладионице гдје уживају и стари и млади.

Војо Гњато