• Пре Првог светског рата у редове сокола су ступали они који су знали шта их чека. Соколи су се борили за стварање Југославије у Првом светском рату и зато су поднели велике жртве.

Говорећи о српским соколима пре Првог светског рата Душан М. Богуновић истакао је : „Бити члан соколске организације у Босни и Херцеговини значило је бити отворен непријатељ Аустро-Мађарије. И ако се у томе правцу захтевало нешто да се учини, живот за то морало се дати. Бунити се, освежавати свест, љубити Србију и Краља Петра, сметати и пркосити свагђе и на сваком месту Аустро-Мађарији, тражити слободу и пун живот а дизати се против не само личнога, него и националнога робства, то је био основни мотив соколске политике у Босни и Херцеговини.” Слично је било и у осталим крајевима. (1)

Српски соколи из свих српских крајева су иступили на слету у Прагу 1912. под заставом Савеза соколских друштава  „Душан Силни”  и вежбали заједнички вежбу ослобођења и уједињења, која је симболично приказивала ропство под туђином, раскидање ланаца и ослобођење и уједињење са браћом из Србије и Црне Горе.  (2)

Говорећи о значају Соколског слета у Прагу 1912. соколски старешина др. Иван Рибар истакао је : „Слет 1912, шта више, својом важношћу, изазвао је огромну пажњу у иностранству а сама Аустроугарска осетила је у њему једну силу … Тада се Соколство, као представник жеља свих нас, приказало снагом на коју се мора рачунати. И ако са засебним организацијама ми смо у Прагу са Србима из пречанских крајева заједнички наступили. … Соколи из Србије, … нама су необично импоновали. У њима смо гледали снагу, која је била наша највећа вера. … Тада смо осетили да је она наш водић.” (3)

У Српском соколском гласнику у фебруару 1912. изашао је чланак у коме је позвао соколе да се уједине. Идеја Соколства била је : „Да буде вођа и предходница измирења међу браћом, а што је још главније као такова идеја да буде сигуран ослонац наше борбе са туђином.” Представници хрватског и српског соколства су се на VI. Свесоколскоме слету у Прагу 1912. састали на договор, а предмет договора било је уједињење Југославенскога Соколства. После балканских ратова преговори су настављени. У просторијама Хрватског Соколског Савеза у Загребу одржан је састанак 18 јуна 1914. Од Словенаца били су др. Иван Оражен и Буковник; Срба Ђура Паунковић и др. Срђан Будисављевић; Хрвата Др. Лазар Цар,  Вацлав Антон, Јосип Хануш, Анте Маловић, Фран Сушнић и Иван Улчник. Седницу је отворио др. Лазар Цар и приказао како би се идеја јединства остварила у соколима : заједничким наступом, терминологијом, заставом, командом и … . И др. Иван Оражен  и Ђура Паунковић примили су те предлоге. (4)

Ђура Паунковић је узео реч и поздравио све присутне у име српских сокола, и изразио је жељу, да  и Бугари приступе у савез, пошто и међу њима има струја које су биле за зближење. Молио је Хрвате да у том погледу интервенишу. Изнео је да је био овлашћен да може пуноважно да прима закључке у име српског савеза. Предложио је : да се савез назове Југословенски соколски савез. Рад савеза био је : неговање гимнастике по соколском систему и културно зближење јужних Словена, приређивање југословенских слетова, издавање југословенског соколског листа и других соколских списа, заједнички предњачки течајеви, одржавање годишњих југословенских сабора. Предложио је да се одржи савезни слет 1916. у Београду. (5)

Делегати Хрватског соколског савеза, Словенске соколске звезе и Српске соколске жупе крајишке прихватили су једногласно тај предлог. Хрвати су имали задатак да тај предлог саопште и Савезу бугарских јунака. На соколском слету на Видовдан 1914. у Љубљани требало је то и саопштити. (6)

Аустријске власти поручиле су да ће дозволити слет али без Срба из Србије. Словенци на то су одговорили : „Или са Србима из Србије или нам слета не треба”. Слет је био забрањен. По избијању Првог светског рата соколи су били на удару власти. У Војводини, Хрватској и Босни била су 4 велеиздајничка процеса. После ослобођења и уједињења 1918. хрватска соколска друштва у Далмацији почела су да претварају своја друштва у југословенска соколска друштва. На позив Лазе Поповића састао се одбор Српског Соколства 26. јануара 1919. Били су присутни :  Ђура Паунковић, Срета Обрадовић, Момир Коруновић, др. Војислав Бесаровић, др. Богдан Видовић, др. Милош Мартић, Славко Лаковић, др. Лаза Поповић и др.  Срђан Будисављевић. Одбор је претресао предлоге  Лазе Поповића и усвојио идеју уједињења. Истог дана била је седница представника  Хрватског Соколског Савеза, Српског Соколског Савеза и Словенске Соколске Свезе.

Од  српског Соколства били су : Ђура Паунковић, др. Лаза Поповић и др. Срђан Будисављевић, др. Војислав Бесаровић, др. Богдан Видовић, др. Милош Мартић, Срета Обрадовић, Момир Коруновић и  Славко Лаковић. Од хрватског Соколства били су : Др. Лазар Цар, Јосип Хануш, Иван Улчник, Анте Маловић, др. Иван Реберски, др. Фрањо Бучар, др. Божо Винковић, Фран Сушнић, др. Брадашка и Мартин Пилар. Од словеначког Соколства били су : Др. Иван Оражен, Иво Смертник, Дреник, Кајзељ и др. Рико Фукс. Сви представници три савеза пристали су на уједињење. Ни једног гласа није било против. Закључке представника требало је да приме жупе и друштва. Код Словенаца, Срба у Далмацији, Војводини, Босни и Херцеговини уједињење је проведено без великих тешкоћа. Било је отпора појединих друштава : Српски Соко Осек, Хрватски и Српски Соко Рума, као и Хрватски Соко Бањалука. Жупа Фонова је на главној скупштини 26. фебруара решила : „Хрватска Соколска Жупа Фонова  захтева, да Хрватски Соколски Савез има бити спреман ступити у преговоре са легалним заступницима осталих југославенских соколских организација у сврху оснутка једне заједничке репрезентативне југославенске соколске организације”. Жупа Прерадовићева на седници од 27. априла 1919. прихватила је предлог др. Гавранчића да се у жупским правилима бришу племенске ознаке. (7)

После Првог светског рата у Загребу се 26 јануара 1919. састао збор представника савеза, и на њему Паунковић као представник сокола из Србије. На збору је било решено да се створи заједнички савез  и то Соколски савез Срба, Хрвата и Словенаца. Изабран је одбор под председништвом Паунковића, који је требао да изврши припрему за стварање савеза и за држање Видовданског сабора. Председавао је на I соколском сабору у Новом Саду 28 јуна 1919. У свом поздравном говору истакао је : „Видовдане ! Твојој успомени, твојој важности и твоме смислу клањају се ево и опет деца твоја српска, хрватска и словенска и славе те. Од тебе се,  Видовдане, излегли први соколи, од тебе су кликтали и летели на све стране по народу нашем, због тебе  су се и данас позвали, видели, састали и сјединили. … . И  верујући у твоју видовданску мисао, да су поштење, част, слобода и правда највиша знамења људског рода, славе те и хвале соколи, примају на себе твоје дивне знакове, …. издижу твоје заставе у вис и делом и животима својим служе и служиће твојој мисли.” (8)

Которски Српски и Хрватски соко  ујединили су се у марту 1919. у  „Југословенски Сокол”. (9)

На Видовданском соколском сабору одржаном 28. и 29. јуна 1919. у Новом Саду састали су се предратни соколи који су стигли из стрељачких јарака, испод вешала, из тамница и казнионица. Дошли су војници, добровољци и четници. У чланку  „Соколство и Први децембар” у „Соколском Гласнику” истакнуто је :„Само оних није било, које су прогутали гробови, чије су кости разнеле буре и олује и вукови. … . Сва браћа, која су се очеличила у напорима и страхотама светског пожара, високо су дигла барјак словенског соколског братства и на њ се свечано заклели, изјавивши, да сви … Соколи у својој слободној отаџбини добровољно ступају у службу свога народа и своје државе са свима телесним и моралним снагама”. (10)

На  сабору у Новом Саду  сви соколски  савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. Љуба Јовановић и Грга Анђелиновић представљали су Српску соколску жупу на  Приморју у организационом одбору сабора. (11) 

У име  Српског соколског друштва „Душан Силни” из Дубровника на сабору су учествовали  Александар Куртовић, Иво И. Матић и Васо Пипер. Дубровачко друштво Српски соко „Душан Силни” одржало је главну скупштину  26. октобра 1919. на којој је закључено да се друштво уједини са Хрватским соколом. Одржана је изванредна главна скупшина на којој су биле управе и 217 чланова оба друштва. Председавао је др. Луко Дражић, староста Хрватског сокола а записничар је био Васо Пипер, вођа душановачког друштва. Председавајући је саопштио закључак Хрватског сокола, а Васо Пипер извјестио о једнаком једногласном закључку Српског соколског друштва „Душан Силни” са жељом да тадашња изванредна скупштина постави темељни камен новом соколском друштву у Дубровнику. (12)

 На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду сви соколски  савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С. Српски соколи са  соколским геслом „Устај, живи, бори се, не клони!” могу да послуже као пример данашњим генерацијама омладине како се упорним радом постижу  резултати у промењеним околностима.

Саша Недељковић,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Душан М. Богуновић, „Процес против Соколства у Босни и Херцеговини”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. маја 1924, бр. 10, стр. 118, 119, 120;

2. Др. В. Бесаровић, Сарајево, „Брат Ђура Паунковић“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2;

3. „Сећање д-р. Ивана Рибара на слет у Прагу 1912”, „Недељне илустрације”, Београд, 3. јануара 1932, бр. 1, стр. 24;

4. Душан М. Богуновић, „Пред соколским сабором.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април 1924, бр. 4, стр. 94;

5. Милојко Јефтимијадес, „Брат Ђура Паунковић“, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8, стр. 194;

6. „Брату Ђури Паунковићу“, „Соколски Гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 2; „Велики примери живога соколства”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 175,176;

7. Душан М. Богуновић, „Пред соколским сабором.”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април 1924, бр. 4, стр. 95, 96, 97;

8. Милојко Јефтимијадес, „Брат Ђура Паунковић“, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8, стр. 194, 195;

9. Тонко Барчот, „Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарска монархије и краљевине СХС”, Котор 2010, стр. 24;

10. Е.Л. Гангл, „Соколство и Први децембар”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 3;

11. Небојша Рашо, „Српски Соко Херцег Нови”, Херцег Нови, 2008, стр. 46;

12. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 52, 53;