• Према изјавама наших и страних званичника поново се најављују неке нове иницијативе и некакво дефинитивно решење питања Косова и Метохије, које сигурно неће бити у интересу српског народа и државе Србије.

Скоро три деценије над Србијом се одвија невиђени међународни терор, који предводе државе којима управљају глобалистичке структуре, и то: САД, Велика Британија, Немачка, Француска и др. уз свесрдну финансијску и другу помоћ глобалистичких организација и појединаца, попут фондацијe Џорџа Сороша,  квази експерта Данијела Сервера и гомиле белосветских  извештача исте провенијенције.

Никога није било брига што се у потпуности згазило међународно право и заборавио историјски контекст догађаја. Низале су се криминалне и нелегалне одлуке, једна за другом, пре свега под негативним утицајем немачке политике, којом вешто управља и глуми пријатеља Ангела Меркел, и америчких излобираних конгресмена (Роберт Дол, Диогвардија, Антал Лантош, Џозеф Бајден, Елиот Енгел и др.), све новцем Шиптара са Косова и Метохије, који потиче од шверца наркотика. Сетимо се и улоге Хелмута Кола и Дитриха Геншера у растурању Југославије.

У досадашњим међународним одлукама али и нашим одбранама, које се односе на Косово и Метохију, изостале су објективне анализе историјских прилика, сакривени су вековни шиптарски злочини над српским народом, кршене су све међународне правне конвенције и резолуције, увек на штету српског народа.

Слободно криминално понашање Шиптара на Косову и Метохији, чија се економија заснива на трговини наркотика, одвијало се под негативним кишобраном глобалистичких структура и појединаца, пре свега Била Клинтона и Хилари Клинтон, као и Медлин Олбрајт, а све се то дешавало, највише због личних и породичних интереса. За њима нису заостајали ни Тони Блер, али ни Герхард Шредер, ни Жак Ширак, као ни острашћени министри њихових администрација.

Тако се дошло 1999. године до незаконитог бомбардовања Југославије и силеџијског отимања Косова и Метохије, које је оправдавано измишљеном хуманитарном акцијом под називом (гле чуда) ,,Милосрдни анђео“. Данас полако испливавају свирепи злочини и прљаво лице једне агресивне националне мањине. Како год било, али они никада више неће имати толику страну подршку, коју су имали последњих тридесетак година.

По мом суду, већина српског народа сматра да су се ипак данас створили неки реалнији међународни услови, да се овај проблем може сагледати на објективнији начин, те зато председник и Влада Србије не треба да журе, морају да издрже и никако да не попусте, без обзира што су сигурно под невероватним притисцима. Пре свега, не треба да се дозволе непријатељски притисци немачке државе, који трају већ три деценије. Немачка је у више наврата у прошлом веку направила незапамћене злочине над Србима и треба им јасно ставити до знања да немају морално право да се мешају у питање Косова и Метохије. Пре би требало да се од ње захтева плаћање ратне одштете за два светска рата и бомбардовање 1999. године. Немачка је такође одговорна и за геноцид који је извршен над српским народом у Независној држави Хрватској под њеним патронатом, кад је уморено преко милион Срба.

На жалост, поједине партије, невладине организације и појединци у Србији одавно заступају ставове који су противни интересима државе Србије и убеђују народ да је Косово и Метохија заувек изгубљено и да се за њега не вреди борити. Такве ставове држава толерише, уместо да их третира као велеиздају и правно процесуира.

У разматрању статусног питања Косова и Метохије морају се узети у обзир све историјске чињенице (наводимо их ниже); Резолуција Савета безбедности УН 1244, као и садашња а посебно будућа консталација глобалних политичких и економских односа и промена у свету.

Посебно скрећемо пажњу да се приликом формулисања државне политике према Косову и Метохији, као привремено окупираној територији са узурпираном имовином Републике Србије, морају узети у обзир следеће историјске и правне чињенице:

1. Да је Косово и Метохијa вековна матица и колевка српског идентитета и државности, српске православне вере и духовности, национално средиште и срце српске државе и културе;

2. Да су Косовски завјет и Лазарева клетва темељ српског бића и вечити извор, путоказ и опредељење српском роду;

3. Да се на Косову и Метохији више од пет векова вршио терор и геноцид над српским народом од стране агресивне исламске Турске империје;

4. Да је због више вековних турских и шиптарских злочина српски народ у више махова морао под притиском да бежи са Косова и Метохије. Посебно су познате две велике сеобе: прва 1690. године (190 000 људи) под Арсенијем III Чарнојевићем и друга 1740. године под Арсенијем IV Јовановићем;

5. Да се на Косову и Метохији налази око 1 600 манастира и цркава, бисера средњовековне хришћанске културе и духовности, што не постоји нигде у свету, неки од њих стари осам векова; четири су под заштитом УНЕСКА ( манастири: Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка и Пећка Патријаршија). Многе цркве и манастири су срушени и спаљени током последње шиптарске окупације, све под патронатом КФОР-а и УМНИК-а.

6. Да је град Призрен средњовековна престоница српске државе;

7. Да се и данас на Косову и Метохији налази још oд 1346. године седиште Српске православне цркве – Пећка патријаршија;

8. Да је антисрпском политиком и једностраном вољом Аустроугарске монархије 1918. отет Скадар са околином и изласком на Јадранско море, као средњовековна престоница српске племићке породице Мрњавчевића;

9. Да је политиком КПЈ и Јосипа Броза, због његове болесне амбиције, да Албанија буде седма република Југославије 1945. забрањен повратак српских избеглица (више од 100 000 протераних Срба од стране балистичких снага);

10. Да је КПЈ у својој антисрпској кампањи потпуно неосновано, под плаштом измишљене аустроугарске и коминтерновске доктрине о тзв. великосрпској хегемонији, формирала аутономну област Косово и Метохија, која је у каснијим фазама са ненормалним досељавањем Шиптара из Албаније постепено добијала атрибуте државе;

11. Да је у ратном и послератном периоду планском политиком КПЈ вршено пристрасно масовно насељавање Косова и Метохије Шиптарима из Албаније, што се и сада ради, уз перманентно протеривање Срба;

12. Ненормално и неконтролисано шиптарско рађање је смишљена политика и офанзивна стратегија са јединим циљем да се отме српска територија. Пописом из 1939. године на Косову и Метохији је живело например 276 000 Срба и 147 000 Шиптара. Само за време рата број Шиптара је порастао за 120 000 а Срба се смањио за 150 000;

13. Да су се Шиптари у политици насељавања користили свим недозвољеним силеџијским средствима: теророром и убиствима људи и рањавањима, паљењем кућа, манастира и цркава, штала и осталих помоћних објеката, силовањима, отимањима стоке и имовине, крађама, претњама… што су југословенске комунистичке власти иначе толерисале и подржавале, што је српска држава  деведесетих година покушала да спречи;

14. Да је до сукоба на Косову и Метохији 1998 године дошло после више терористичких акција, напада на српске цивиле и војнике и убиства више полицајаца од стране војне шиптарске терористичке организације ( ОВК ), коју су и САД две године пре тога ставиле на списак терористичких организација;

15. Зашто би свет једино на Косову и Метохији требао да прихвати комунистичко наслеђе а свуда друго се гади њега?;

16. Да је шеф комисије ОЕБС-а Вилијам Вокер пристрасно и намерно грубо фалсификовао Извештај о ситуацији у Рачку приказујући тела бораца ОВК као тела цивила, како би НАТО, под злочиначким Клинтоновим руководством, могао седамдесет осам дана да разара авио-бомбама Југославију, са јединим циљем отимања Косова и Метохије. Остали чланови комисије, као финска форензичарка Хелена Ранка, никада се нису сложили са Вокеровим извештајем и тражили су да се Вокеров извештај поништи. У Хашком трибуналу, (какав год био), доказано је да је то била фарса, превара и унапред осмишљена прљава работа, те да је избачена из оптужнице против председника Слободана Милошевића;

17. Да крајње необјективан план Мартија Ахтисариja, никада није званично усвојен, па као такав не може бити мериторан, нити имати било какав значај.

Нико није истражио степен корупције по овом питању;

18. Да на Косову и Метохији више од две деценије делује нелегална терористичка војна јединица ОВК, која је извршила масовна убиства, силовања, паљевине, отимање имовине, рушење и паљење цркава, манастира, кућа и гробаља, протеривања српског становништва као и многа кривична дела, укључујући масовно вађење и трговину људских органа;

19. Да је НАТО извршио низ кривичних дела незаконитог бомбардовања (без сагласности УН) укључујући бомбардовање бомбама са осиромашеним уранијумом. Они су признали да су испалили 31 000 пројектила калибра 30 мм. Наша војска процењује да је испаљено 50 000 пројектила, што износи негде око 15 тона. По руским изворима ради се о 90 000 комада пројектила, укупне тежине 27 тона;

20. Да је у агресији НАТО пакта и Шиптара из Албаније 1999. године са Косова протерано 220 000 Срба. Они се и после осамнаест година налазе у Србији као избеглице а њихова је имовина отета, узурпирана и наш народ ни данас не сме ни да приђе својој имовини. Шиптари не дозвољавају да се избеглице врате својим кућама на своју имовину;

21. Да је током НАТО агресије и касније шиптарске агресије на Косову и Метохији запаљено и срушено 155 православних манастира и цркава;

22. Да се и данас не зна где је убијен велики број (преко хиљаду) отетих Срба и њихових породица; о таквим злочинима данас се изјашњавају и поједини челници криминалне ОВК;

23. Да је званично потврђено у извештајима Швајцарца Дика Мартија, па чак и Карле дел Понте, постојање Жуте куће, вађење људских органа, трговина њима и најморбиднијих злочина везаних за њу;

24. Да се новостворена шиптарска творевина, створена коруптивним средствима, углавном финансира трговином наркотика и људских органа. Трговина наркотицима је основна делатност Шиптара, како оних на Косову и Метохији, тако оних у иностранству (Европа и Сједињене Америчке државе).

25. Да су Косово и Метохија жариште екстремног ислама и масовни извор терориста који делују на Блиском истоку и да ће бити највећа претња мира и сигурности у Европи, Америци и свету;

26. Да се на српској територији налази једна од највећих америчких база Бонстил, без икаквог правног уговора са Србијом;

27. Да су Срби у Албанији под комунистичким притисцима и терором потпуно асимиловани;

28. Нигде у свету националне мањине нису добиле своју државу, па је бесмислено да је добију на Косову и Метохији. Поређења ради, када би Баварска, Шкотска, Велс, Северна Ирска, Нормандија, Сицилија, Тексас, Калифорнија добиле независност, ни тада се не би могло размишљати о статусним променама аутономије Косова и Метохије;

29. Шиптари већ имају своју националну државу Албанију, зашто би имали две?

30. Бесмислена је пракса да се од Србије у Бриселским разговорима стално тражи и захтева да нешто уступа и даје, уместо да буде обратно;

31. Међународно право не прихвата легализацију силом отетих територија.

Светозар Црногорац (фото: Трифко Ћоровић)

Предлози за деловање:

На основу горе наведених чињеница, очигледно се може закључити да су  Шиптари у бившој Југославији имали повлашћени положај и да су се од Другог светског рата до данас, смишљеном антисрпском политиком Комунистичке партије Југославије, населили на Косово и Метохију из Албаније и дивљом и неконтролисаном политиком размножавања, терором и прогоном, потпомогнути пристрасном и незаконитом НАТО агресијом, починили низ међународних кривичних дела и тако силом и терором постали већинско становништво на територији, коју српски народ доживљава као своју колевку и матицу.

Полазећи од горе наведених чињеница, међународне правне регулативе и праксе и вишевековног лошег искуства са агресивном политиком шиптарске нације, српска држава треба да се држи, колико год је могуће следећих принципа:

1. Да Скупштина Србије прогласи Косово и Метохију као своју привремено окупирану територију. Десетинама векова Косово и Метохија је припадала српском народу, које за њега има изузетан историјски, политички, економски и геостратешки значај и да се из тих разлога ни по коју цену Република Србија не сме одрећи суверенитета над најважнијим делом своје територије;

2. Да Председник и Влада Републике Србије ангажују репрезентативне лобистичке фирме у Сједињеним Америчким Државама, које ће имати задатак да Србији обезбеди кредибилну политичку подршку, пре свега у америчком Конгресу и званичним институцијама других држава;

3. Да се у преговоре о Косову и Метохији укључе Русија и Кина;

4. Да се елиминише било какво политичко мешање и притисци које врше Немачка, Аустрија и Турска, које због извршених злочина над Србима немају на то морално право;

5. Да се издрже сви неосновани и не правни притисци међународних фактора;

6. Да се поштују међународне конвенције о суверенитету и територијалном интегритету држава;

7. Да се свим средствима изврши притисак на међународну заједницу (УН), (ЕУ) и НАТО, да обезбеде услове за повратак Срба и свих неалбанских избеглица на Косово и Метохију;

8. Захтевати да се формира посебан међународни финансијски фонд за повратак протераних Срба;

9. Да се енергично захтева да државе НАТО-а и Албанија плате Републици Србији одговарајућу одштету за дивљачка разарања привреде и рушење инфраструктуре, тровање осиромашеним уранијумом и незаконита убиства извршена на територији Србије 1999. године;

10. Да се инсистира на томе да се у потпуности поштује и примењује Резолуција Савета безбедности бр 1244 од 10. 06. 1999 године, којом се потврђује суверенитет Републике Србије над Косовом и Метохијом, да се за почетак врати хиљаду српских војника и наставе даљи разговари искључиво о потпуном суверенитету Републике Србије над Косовом и Метохијом;

11. Западноевропска цивилизација више од сто година наступа са непријатељских позиција према српском народу а бомбардовањем је изгубила кредибилитет да о Косову и Метохији уопште одлучује;

12. Да Скупштина Републике Србије усвоји Декларацију о окупацији Косова и Метохије, поништи оне одредбе Споразума са Шиптарима које упућују на државност Косова и Метохије (граница, царине, порези, документи и др.), јер су донете под притиском глобалиста а Шиптари и онако не поштују договорено;

13. Да се пред Међународним судом правде процесуирају злочини извршени над Србима, укључујући и оне који се односе на вађење и препродају људских органа;

14. Да Србија отвори питање положаја Срба у Албанији, који је од оснивања ове творевине катастрофалан;

15. Да Влада Републике Србије са САД отвори питање и разговара о будућем статусу њихове војне базе Бонстил код Урошевца;

16. Прихватити учешће у разговорима и преговорима, мада се врше под притиском, али избегавати коначне обавезујуће договоре и чекати повољнију промену констелације међународних снага, која се већ дешава у свету и која се развија у позитивном правцу по наш народ;

17. Стално инсистирати и чинити све да се питање решавања статуса КиМ, (тиме и суверенитета Србије) врати под окриље УН-Уједињених нација. Европска унија, предвођена Немачком већ више деценија, показује непријатељски став према Србији;

18. Да се предупреди и разобличи припремљена подвала, превара и замка да Косово и Метохија буде призната држава и чланица УН, без формалног признања Србије (као прећутна сагласност, попут МОК-а и сличних организација). Јасно се алудира на принцип две Немачке, где једна другу никада нису признале, а обе су биле чланице УН;

19. Да се Шиптарима на Косову и Метохији, у општинама где су већина, омогући аутономија у складу са највећим европским стандардима и праксом;

20. Да се у наставним програмима основних, средњих па и високих школа посвети посебна пажња изучавању српске историје и чувању успомене на наше претке, са обавезом да се Света српска земља врати онима који су је црквама и манастирима обележили и својом крвљу запечатили. Тај историјски завет морамо оставити новим генерацијама и сваком новорођеном Србину.

Свако друго решење води разарању Србије, њеног суверенитета, поштовања  њене часне историје и будућности и гажењу права српског народа, који је у оба светска рата био на победничкој страни, за разлику од неких који су их изазвали.

 Светозар Црногорац

 Председник удружења Гачана у Београду

 У Београду 02. 05. 2020.