Бранковића кула у Требињу из 14. вијека најстарија је стамбена грађевина у овом дијелу Херцеговине, али је још нејасан њен комплетни статус и пријети јој пропадање.
Надлежни у Музеју Херцеговине у Требињу су потврдили да је кула дјелимично заштићена, у смислу да је под заштитом надлежних институција Републике Српске, али није евидентирана као национални споменик Комисије за очување националних добара Босне и Херцеговине.
„Евидентно је да је кула најстарији објекат у којем се становало и да је из 14. вијека, што, изгледа, није довољан разлог да се она, не само декларативно, већ и стварно заштити, јер се урушава, будући да није физички заштићена и да је на приватном земљишту, на које, на крају крајева, имају слободан приступ сви они којима то власници земљишта дозволе“, каже за „Независне“ археолог Ђорђе Одавић.
У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске нам је потврђено да се објекат налази у евиденцији Завода, на основу фрагментарних спискова из некадашњег регистра заштићених добара, као и увида Завода приликом теренских истраживања, па се сматра заштићеним.
„Одређено је да сва културна добра стављена под заштиту по ранијим прописима остају заштићена док, у складу с новим, не буду поново евидентирана и вреднована, а што је процес који је у току, не само за Бранковића кулу, већ и за многа друга добра“, наведено је у образложењу, уз објашњење да би средњевјековна кула, и да није евидентирана, имала одређени статус с обзиром на њен посебни значај.
Од Комисије за очување националних добара БиХ добили смо потврду да Бранковића кула није заведена на листи петиција ни на привременој листи националних споменика.
То није немогуће постићи, јер, како наводе, поступак да се неко добро прогласи националним спомеником може извршити свако правно и физичко лице подношењем петиције овој комисији и за покретна и за непокретна добра.
„Приједлог за проглашење обавезно треба да садржи све релевантне информације о добру, укључујући и тачну локацију добра, тренутног власника и стање, трошкове и извор финансијских средстава за све потребне поправке на добру, те сваку познату предложену употребу и основу за проглашење националним спомеником“, наводи се у допису Комисије.
Остају, ипак, неријешена питања стварне, материјалне заштите објекта од даљег пропадања, гдје је, како су саопштили из Завода РС, ситуација доста сложена, јер мјере техничке заштите захтијевају, осим спровођења истраживања и сачињавања одговарајуће пројектне документације, значајна финансијска средства.
КУЛУ САГРАДИО ВОЈВОДА МЛАДЕН
Претпоставља се да је Бранковића кулу око 1323. године саградио војвода Младен Младеновић, родоначелник српске династије Бранковића, који је био обласни господар Требиња и Драчевице за вријеме краља Стефана Дечанског, а наслиједио га је син Бранко, који је управљао овим крајем све до намјештења у Охрид. Иако неки сматрају да је Бранковића кула припадала и Вуку Бранковићу, којем се приписује издаја на Косову, друга тумачења говоре да то није тај Вук Бранковић.
У Заводу кажу да толиким средствима не располажу, а то што је објекат на приватном земљишту не мора обавезно представљати проблем, јер, како наводе, заштићених добара има и у приватном и у власништву Републике Српске.
Они наводе да ограђивање и постављање натписа о забрани пењања на кулу, што би свакако било пожељно, није неизводљиво и без промјене власништва над земљиштем, али, нажалост, ни до сада на било којем другом објекту такви натписи никога нису спречавали да се и даље пење по оваквим објектима, да их урушава, а неријетко се дешавало да се с њих и камење носи.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
