• Свечаним концертом одржаним 22. децембра 2018. године у Великој дворани Задужбине Илије М. Коларца, Академско културно уметничко друштво „Шпанац“ обиљежило је 64 године постојања. Друштво „Шпанац“ као цивилизацијске елементе његује уметност, културу и традицију.

Oво друштво је попут неког града. До сада је у њему живјело више од 16.000 младих стваралаца, који су, корак по корак, досегли да најзначајнијих државних признања: награђени су Вуковом наградом, Орденом председника Републике, Орденом братства и јединства, Повељом Универзитета, Граматом патријарха српског Павла…

У најави програма који је водила глумица Биљана Ђуровић истакнута је жеља домаћина да овогодишњи богат рођендански програм покаже душу сваког појединца на сцени на којој је било око 150 учесника.
Потпредседник друштва професор др Мирољуб Милинчић који је присутне поздравио у име друштва и у име његовог оснивача Универзитета у Београди и ректорке Иванке Поповић која је и председник управног одбора друштва.

– Одлазећа 2018. година у Европи била је препозната и посвећена поштовању и неговању културне баштине. Наше друштво је ову идеју и потребу давно препознало и ради на томе већ дуже од шест деценија, од самог почетка свог постојања и рада. Негује и шири традиционалну и модерну културу и уметност кроз музику, песму, игру и друге форме уметничког изражај- рекао је Милинчић. Он је напоменуо да је АКУД Шпанац део историје, структуре и успеха Универзитета у Београду.

– Историје дуге скоро два века, структуре 31 факултет и 11 научних института, армије од преко 90.000 студената и 10.000 запослених – рекао је Милинчић који је потом предао захвалнице заслужнима за допринос бољем раду друштва.

Захвалнице су уручене директор Техничке школе „Нови Београд“ Веселин Вуковић, Градска управа града Београда – Секретаријат за културу, установа Студентски центар – Београд, Министарство културе и информисања.

За несебично залагање у раду и развоју Друштва захвалница је уручена Председнику најпрестижнијег фестивала фолклора „Конфолан“ у Францзуској Супизе Гзавијеру.

Он се окупљенима обратио у име свјетске организације фолклора (CIOF), најприје се захваљујући својим домаћинима.

– „Шпанац“ је на фестивалу „Комфолан“ гостовао шест пута током 61. године постојања фестивала, а последњи пут прошле године за јубиларни 60. рођендан – рекао је Гзавијер и објаснио да је то за домаћине вбила велика част.

– Трудили смо се да за јубилеј доведемо најбоље групе. Фестивал „Комфолан“ један је од највећих у свету, а свакако највећи и са најдужом традицијом у Француској – рекао је Гзавијер и додао да овај фестивал сваке године оклупи око 80.000 гледалаца а у својој организацији има око 300 волонтера који долазе из из цијелог свијета.

Директор друштва Милош Сикимић бриљирао је као солиста у кореографији „Грк Зорба“

– Трудимо се шест деценија да повежемо културе срцем, љубављу и фолклором. „Шпанац“ нам је много помогао у осмишљавању и реализацији завршне кореографије на прошлогодишњем јубиларном фестивалу – рекао је Гзавијер и још једном се тим поводом захвалио директору Друштва Милошу Сикимићу.

– „Шпанац“ је изузетно важна група за наш фестивал, а за Србију то је предиван амбасадор српске културе- није штедио комплименте Гзавијер истичући да „Шпанац“ не краси само изузетна техника и тачност, него и страст . Бурно поздрављен Гзавијер је свој говор завршио речима „Живео Шпанац“.

На велику сцену „Коларца“ изашло је 150 учесника програма. Након извођења студентске химне Гаудеамус игитур ређале су се кореографије „Велика чочечка игра“ из опере Коштана. Завршно коло из истоимене опере „Еро с онога света“, „Песме из Србије“, „Игре из Шумадије“, „Гламочко нијемо коло, Игре из југоситочне Србије, Црмнички оро. Посебна атракција било је извођење руских народних игара „Долазак пролећа“, „Грк Зорба“ и завршна кореографија „Врањанска свита“.

Програм је употпуњен музички нумерама Либертанго, Стросе то строма, Мирис пољског цвећа, а као гост наступила је и вокална солисткиња Даница Крстић.

Ову манифестацију помогли су Универзитет у Београду, Министарство просвете науке и технолошког развоја и Град Београд – Секретаријат за културу.

Т. ЋОРОВИЋ

Албум са фотографијама можете видјети овдје.