• Главни и одговорни уредник листа Српско коло Трифко Ћоровић био је гост емисије „Вечерас заједно“ првог програма Радио Београда.

Повод разговора је три године од излажења најтиражнијег ћириличног листа на ијекавици писаног ћирилицом. Овај лист и Србији излази од 15. децембра 2015. године, а издавач је Савез Срба из региона.  Ћоровић је испричао историјат Српског кола чија је мисија и данас да буде окренут обичном народу и да поред основних информација читаоцима нуди савјете за остваривање својих права.

– Наш лист није само намијењен људима који су дошли крајем прошлог вијека са ратом захваћених простора. Циљну групу обухватају и потомци коилониста који су Србију почели насељавати након завршетка Великог рата, као и након Другог свјетског рата. Процјењује се да је данас сваки трећи становник Србије родом или поријеклом са простора западно од Дунава и Дрине – рекао је Ћоровић који је објаснио подозривост крајишких Срба.

– Срби са простора некадашње Војне Крајине били су често приморани да ћуте, иако су живјели на вјековним огњиштима својих предака. На жалост, многи су морали да ћуте и у матици Србији суочавајући се са многобројним проблемима око сређивања својих докумената и статуса. И у Србији доживљавали су да се не осјећају као добродошли. Крајишки народ је толико пута преварен, да и данас чим их неко помене,  уплашени од неких нових манипулација, сасвим разумљиво, показују подозривост – рекао је Ћоровић уз напомену да се тренд промјенио посљедњих година што најбоље илуструје обиљежавање крајишке трагедије у злочиначкој акцији Олуја која се сваког августа организује на државном нивоу уз присуство највиших званичника Републике Србије.

Ћоровић је рекао да би се и данас у Србији могли ријешити бројни проблеми који притискају крајишке Србе.

– Један од њих је и признавање ратног стажа војницима некадашње РСК на чему инсистира предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта – рекао је Ћоровић и напоменуо да постоје многобројни процеси који се одвијају у регуону, али за које многи Срби нису у доброј мјери обавјештени.

– У Федерацији БиХ у току је процес регистрације некретнина, а ту би права могли да остваре и потомци колониста који у доброј мјери и не знају да је тамо остала земља њихових предака на коју имају право – напоменуо је Ћоровић и додао да се у Хрватској спрема нови Закон о држављанству који ће додатно лимирати права Срба из Хрватске.

– Практично се ради на укидању могућности  стицања држављанства по поријеклу, јер је као један од услова предвиђено да дијете које је рођено ван Хрватске, а чији су родитељи хрватски држављани, мора провести одређен број година у Хрватској да би стекао то право. Наравно, ово правило се не односи на припаднике хрватског народа – рекао је Ћоровић и оцијенио да би неке наше управе требале да се флексибилније понашају кад су у питању молбе Срба из региона да стекну држављанство матице.

Било је ријечи и о култури сјећања.
– У Србији се воде расправе о броју убијених Срба у Јасеновцу, а потпуно се занемарују друга стратишта попут Јадовна. Гаравице у којима је побијено 12.000 Срба или Шушњар гдје имамо 5,500 невиних жртава нико и не помиње. Поменимо само мученичке Пребиловце у којима је побијено 85% становништва – рекао је Ћоровић и додао да је положај Срба у земљама региона различит.

– Сигурно је да би од великог значаја било када би се формирала Канцеларија или Министарство за Србе у региону или дијаспори, али исто тако, српске националне заједнице, гдје год да се налазе, морају имати свјест да своја права могу да остваре само ако су јединствени  – закључио је Ћоровић и позвао слушаоце да се јаве на број 021/6613600 оставе своје податке и убудуће бесплатно добијају свој примјерак Српског кола.

Све бројеве Српског кола могуће је видјети овдје.  

Уредник и водитељ емисије „Вечерас заједно“ је Зорана Бокан.