НАСЛОВИ

Херцеговачко дружељубље у Панчеву

  • Завичајни клуб „Херцеговац” из Панчева и друштво гуслара „Стара Херцеговина” били су домаћини скупа под називом „Херцеговачко дружељубље”. Окупљање је имало хуманитарни карактер јер су се сакупљали прилози за градњу Храма Светог Саве у Панчеву. Сакупљено је 76.700 динара

_MG_4963

Кандило и гусле веру су очували: Гуслари Ђорђе Тановић, Михаило Перовић, Марко Бутулија, Мирослав Тановић и Александар Таушан

Текст: Трифко Ћоровић

Под сводовима импозантног објекта какав је Дом Војске у Панчеву, Херцеговци су се најприје нашли на отварању изложбе познате новосадске сликарке Биљане Ристић посвећеној „Невесињској пушки”. Посјетиоци су могли да виде ликове 15 војвода из времена Херцеговачког устанка.

_MG_4641

Пријатељи и пјесници: Божидар М. Глоговац и Биљана Ристић

– Самим тим што сам рођењем Херцеговка и сама сам потомак ових јунака. У години у којој се обиљежава јубилеј тешко стечене слободе није било већег изазова него на камену са Морина дочарати лик и дјело храбрих херцеговачких хајдука – истакла је ауторка Биљана Ристић, која се посебно захвалила свом матичном Удружењу Невесињаца у Београду које је подржало њен рад, као и Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

IMG_4629

Крв није вода: Наташа Глигорић поносна на свог прадјејда Пера Тунгуза

Поред тога што је овим сликама Биљана Ристић отргла од заборава херцеговачке јунаке, изложба је постала скуп на коме се окупљају потомци славних војвода. Част да отвори изложбу у Панчеву припала је Наташи Глигорић, праунуци чувеног Пера Тунгуза.

IMG_4609

– Загледани у њихове портрете, у душу нашег народа херојског, напаћеног, прогањаног, жртвованог, васкрслог, загледани смо у своје корене који су изникли из крви и меса оног најбољег што је Херцеговина изнедрила  – рекла је Наташа.
IMG_4633

Један од домаћина Александар Таушан са Светозаром Црногорцем, потпредседником Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији, Мишом Аџовићем, а ту су и Билећани Мидораг Дунђеровић, Горан Чомић и Боро Кркелић

IMG_4600

IMG_4632

Раде Петровић на изложби посвећеној херцеговачким устаницима

Погледи устаника уперени ка будућности

Портрети на камену под руком Биљане Ристић трајно су сачували херцеговачке устанике, пре и изнад свега њихове непоколебљиве погледе и одлучност да им ваља чинити што се мора, погледе уперене ка напред, ка будућности пред њима, данас, светлој прошлости за нама у остваривању вековног сна о слободи који и јесте окончан 1878. године стварањем две међународно признате слободне српске земље.
Успела је уметница да трајно забележи њихове чврсте изразе лица баш као што је и кршевитост на којем су стасавали, њихову динарску кошчатост која тако очито осликава људске карактере што је по најтеже у портрету остварити. Сви ликови пак уоквирени препознатљивим херцеговачким капама и оперваженом гардеробом уз потребан колорит додатно појачавају утисак достојанства и свести да се полази у нешто одлучно, непоколебљиво и наравно свечано, а полазак у бој за слободу свакако јесте својеврсна свечаност у нашем народу која се још увек у оном патриотском, музиком и песмом оплемењује.

Милан Тасић, ликовни критичар

_MG_4649

Жртва политичких компромиса: Татјана Булајић, доскорашња директорка Туристичке организације Града Требиња, промовише свој град на сваком кораку

_MG_4670

Угљеша Мрдић, члан кабинета председника Србије и што је много важније, потпредседник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду , није пропустио да се подсети на славну херцеговачку прошлост

У наставку програма Херцеговци су имали прилику да виде спектакуларан концерт који су приредили чланови ГКУД „Алат” из Требиња, КУД „Димитије Туцовић” из Београда и гуслари из ДГ „Стара Херцеговина”.

IMG_4598

Прикупљено 76.700 за градњу храма Светог Саве у Панчеву

Благослов овом скупу дао је прота Милован Глоговац.

_MG_4709
 Он је подсетио да је градња храма Светог Саве у Панчеву велики испит за цијелу садашњу генерацију.
– У Панчеву задња црква подигнута је давне 1878. године. Па сад израчунајте колико је времена било потребно да се стекну услови за нову градњу. Свако време је донело нове изазове. Ни ово садашње није лако, али градећи храм изграђујемо себе.
IMG_4637

Не заборавља своје прве парохијане: Милован Глоговац и Жарко Ј. Ратковић

Прота се посебно захвалио гостима из Требиња и подсетио да је управо у најјужнијем српском граду „рођен као свештеник”, јер му је то била парохија у периоду од 1968-74.

_MG_4713

Задовољни домаћин: Стеван Коменић, председник ЗК „Херцеговац“ из Панчева

Председник ЗК „Херцеговац” Стеван Комненић  захвалио се свима који су се одазвали позиву, посебно представницима свих херцеговачких удружења који су дошли практично из свих крајева Србије. Домаћини су упутили позив и за овогодишњу славу Удружења, Светог Василија Острошког и Тврдошког, која ће се обележити 12. маја у Панчеву.

_MG_4726

ГКУД „Алат“ радо учествује у хуманитарним активностима: Драган Мијовић

Драган Мијовић, предсједник ГКУД „Алат” из Требиња подсјетио је на историјат овог угледног друштва.

_MG_4740

Пажња: Гости из Требиња дошли са пуно поклона намењених домаћинима

 Требиње је фолклором освојило свијет, па није чудо што ГКУД „Алат” ужива амбасадорску улогу у свом граду.
_MG_4764
Концерт је отворио један од домаћина овог скупа понати гуслар Александар Таушан. Члан је ДГ „Стара Херцеговина”. Ово друштво је протекле године организовало низ хуманитарних концерата посвећених градњи Храма Васкрсења у Пребиловцима, а недавно су у Мраморку одржали већ један концерт чији је приход намењен градњи храма Светог Саве у Панчеву.
_MG_4889 _MG_4855 _MG_4947 _MG_4809
У заиста богатом програму ГКУД Алат се представио са играма из Алексиначког поморавља, Босиљградског Крајишта, Србије. КУД „Димитрије Туцовић” представио се играма из Пчиња.
_MG_4825
Публика је могла да ужива у пјесми групе Нагоркиња и пјевача Марка Гачића.
_MG_4877
Посебан печат вечери дали су гуслари. Поред већ поменутог Александра Таушана, гости су имали прилике да виде гусларског шампиона Ђорђа Тановића.
_MG_4919
Да крв није вода потврдио је и његов син Мирослав.
_MG_4939
Представио се и веома млади и талентовани гуслар Михаило Перовић, као и Требињац Марко Бутулија.
_MG_4803
Концерт је завршен заједничком песмом гуслара и публике.
_MG_4925
Програм је водио врло надахнути херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац који је одрецитовао и стихове своје познате пјесме „Рађајте Српкиње мајке…”
_MG_4967
Београдски маратон, Ђоковићево полуфинале са Надалом, као и кошаркашки дерби послужили су некима за оправдање, али дефинитивно остаје жал што се у Панчеву није окупио већи број публике, јер се имало шта чути и видети.
_MG_4694

Двогодишњи Војин довео родитеље на концерт

IMG_4638

Татјана Булајић. Вељко Вучуревић и легендарни Урош Милојевић

Најпознатија туристичка радница из Херцеговине и доскорашња директорка Туристичке организације Требиња Татјана Булајић добро зна да је свако овакво окупљање најбоља промоција Требиња, па се и овога пута нашла међу својим земљацима.

_MG_4698

Требињци у првом реду: Жарко Ј. Ратковић, Раде Петровић, Угљеша Мрдић, Жарко Бутулија

Ту су били и представници херцеговачких удружења. Чланови Удружења Требињаца „Јован Дучић“ овога пута су дошли у највећем броју.
 Поред председника Жарка Ј. Ратковића у Панчево су стигли: Раде и Обрен Петровић, Угљеша Мрдић, Жарко Бутулија, Мишо Аџовић, Мишо Рупић, Вељко Вучуревић….
_MG_4686

Припреме за Херцеговачку академију о Пребиловцима (наредних дана више о томе само на порталу Слободна Херцеговина) увелико су у току: Војо Бабић, Светозар Црногорац и Миленко Јахура

Ту су били још: Светозар Црногорац (Клуб Гачана), Урош Милојевић (Зрењанин), Миленко Јахура и Војо Бабић (СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић, Боро Кркелић, Горан Чомић (Клуб Билећана), Брана Рудан (Сечањ), Ђуро Бегенешић (Вршац) … и многи други.

IMG_4663

Стигли са севера Србије: Од Вршчана смо сазнали да је овогодишње окупљање бити 19. јуна

Дружење се до касних сати наставило у ресторану „Мали рај” угледног херцеговачког привредника Луке Вујовића.

IMG_4659 IMG_4658 IMG_4652

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар