• Док се мостарска калдрма „топила“ на ситничавих 41*С , док је цврчао кам херцеговачких сокака и дућана, као што то само у Мостару у августу зна да буде, небо је обећавало…

Ко је тог дана средином августа мјесеца 2016.љ.г., шетао Мостаром, чекао је Мостарске кише,љетње кише, што олакшање доносе, калдрму перу, град и народ умивају, као што наш народ у долини Неретве уз помоћ Свевишњег главу високо диже, дише, с вјером да ће опет доћи вријеме „умивања“ свега што нам је протеклих деценија „запрљано“… Умивамо се полако…дижући светиње, славећи Христа и све наше страдалнике, славећи све што је одржало народ Херцеговине.
Као што свако јутро умивамо своје лице, тако треба да „умијемо“ своју савјест према нашим великанима, па кад вас велики Перо Зубац стихом опомене, може ли бит’ да се оглушимо?

„Од звијезда саткан, из бескраја,
Алекса се враћа из раја.

Има ли иког, у часе сретне,
с добром на лицу, с душом, да сретне?

Хоће ли ико, жив, мртав, ко зна –
на Старом мосту да га препозна?

А вода жубори, мире јасмини,
гле оно дјевојче налик Емини!

Изашле лијепе Анке и Зоре,
с Неретвом неријеч да прозборе.

Пролази Алекса сав од свјетлости –
а никог свога, Боже опрости.

Само пазимо, ко сјене црне,
нас неколко да не посрне.“

Не може. И нисмо. Чувајући лик и дјело нашег Алексе, показали смо прије неког времена, када су херцеговачка удружења из Београда и Вршца,као и читаоци Слободне Херцеговине, за веома кратак период, за једно вече успјели да прикупе средства да обновимо надгробни споменик пјеснику. Једном акцијом подсјетили смо се да не посрћемо морално, интелектуално, културално, још више него што већ јесмо…

Вјерујући у „умивање“ и чекајући да почне мостарска киша, пут нас је одвео у Владичански двор, гдје смо дочекани од оца Радивоја Круља , који је и сам дао допринос програму на Коларцу 15.јуна. Том приликом смо предали прикупљена средства у износу од 2.104,00КМ и обишли споменике Шантићу и Ћоровићу, као и Саборну цркву која је у изградњи.
Радови на споменику ће допринијети да споменик буде „умивен“, да му се продужи вијек трајања да се нам потомци имају због чега „умивати“!!!

И таман што отац Радивоје рече да ће радови бити завршени прије првих јесењих киша и поздрависмо се, падоше прве капи…
Акција „Алекса нам није било ко!“, јесте „кап“, а кап по кап…. ето нам пљуска…

Ми кренусмо Шантићевим стопама, пут Невесињског језера, гдје још стоји љетњиковац Алексе Шантића, у ком насташе чувени стихови нашег пјесника….

Ево скоро прође љето, завршише се одмори, отпоче школа, спремају се дрва, беру се љешници… док чекамо фотографије споменика, Херцеговци не смијемо заборавити на наше цркве, споменике.. Ту нам је Саборна црква у Мостару, затим у Невесињу, спортски терени и парохијски дом у Пребиловцима, црква у Љубињу, …
А и ми смо ту…

Извор: Слободна Херцеговина