• Младен Секуловић није заборавио српско порекло ни као Карл Малден…

Амерички оскаровац српског порекла Карл Малден, који је умро у сну у 97. години у својој кући у близини Санта Барбаре, прву улогу у каријери глумио је на српском језику, који није заборавио читав живот.
Малден је провео три године у Гудмен театру у Чикагу, а затим двадесет година у Њујоршком театру. Добио је 1952. године Оскара за споредну мушку улогу Мича у филму „Трамвај звани жеља“, а славу је стекао и улогом детектива Стоуна у ТВ-серији „Улице Сан Франциска“ .
Рођен је као Младен Секуловић. Његов отац Петар Секуловић напустио је родну Билећу у Херцеговини и у потрази за бољим животом дошао у Чикаго, гдје је 1912. Младен и рођен. Мајка му је била Чехиња, а радила је у текстилној инудстрији.
Малден има две ћерке, Карлу и Милу, са супругом са којом је живео дуже од 60 година. У глумачкој индустрији био је чак 61 годину, а 1993. се пензинонисао. Пет година је био председник Филмске академије у Лос Анђелесу и основао је уметничку библиотеку у Беверли Хилсу, која је највећа у Америци. Написао је биографску књигу „When do I start“ у којој је открио да је од малена учио српски, као и да је био веома популаран у школи и звезда кошаркашког тима.

Малден је одувек радо причао о прошлости и свом пореклу. Спомињао је како му је отац радио тежак посао у руднику у Индијани, али да је и поред тога основао најстарије певачко друштво у Америци под именом „Бранко Радичевић“. Тако се и Малден још док је био мали упознао са српском културом и обичајима.
„Моје име било је велики залогај за Американце. „Мл“ као звук не постоји у енглеском, па сам постао Карл Малден„ причао је Малден.
Био је поносан на своје порекло, а радо је говорио о томе како је његов отац био опседнут тиме да буде добар Србин.
„Приликом церемоније на којој сам 1952. године добио „Оскара“, један од породичних пријатеља је сав усхићен дошао у очеву кућу у Герију: „Пите, како се осећаш? Један од наших је добио „Оскара!“ Отац му је на чистом српском одговорио: „Младен је, значи, један од наших зато што је добио Оскара. Али, да је отишао у затвор, он би и даље био само Питов син“ пише у својим мемоарима Карл Малден.
Од државе Србије добио je орден Немањића.

Малден је оставио траг и у српској кинематографији главном улогом у филму Горана Паскаљевића „Сутон“ из 1982. године.
– Карл Малден био је изузетно принципијелан човек, даровит и пре свега човек који воли људе – каже Паскаљевић и додаје да је Малденов мото био: Није важно да ли те људи воле или не, већ да ли те поштују“.
Његов филм“Посебан третман“ 1980. године номинован је за америчку награду Златни глобус, међу пет најбољих иностраних остварења.
– Позван сам на свечану церемонију и седео сам за истим столом са Френсисом Фордом Кополом и Малденом, са којим ме је упознао Дан Тана. Том приликом смо причали како би лепо било да нешто заједно радимо Карл и ја, пошто је његов отац из наших крајева, из Херцеговине. Сећам се да је говорио један стари српски језик, на пример, увек би рекао цигаретла, а не цигарета – сећа се Паскаљевић.

Извор: 24 сата