Нови ентеријер Музеја Херцеговине: Изложбе у већем и љепшем простору
-
У Музеју Херцеговине приводе се крају радови на унутрашњем преуређењу, након којег ће ова установа добити већи и љепше уређен простор за повремене поставке.
Уклањањем преградних зидова изложбена сала проширена је на дио простора сталне археолошке поставке, са којом ће да функционише као јединствена цјелина, док ће уклањање малтера и откривање камена на зидовима обезбиједити адекватнији амбијент за садржај археолошке збирке и љепши доживљај за посјетиоце програма.
Реконструктивни радови, који ће коштати 30.000 КМ, изводе се преосталим новцем из посљедњег пројекта обнове Музеја Херцеговине, када је средствима УНЕСКО-а, ресорног министарства и Града Требиња урађена нова фасада и замијењени отвори на објекту.
„Добићемо већу и љепше уређену сала за повремене поставке, гдје ће се поред изложби моћи да организују и промоције књига, концерти и други слични културни догађаји“, појашњава за Радио Требиње Ивана Грујић, археолог-кустос у Музеју Херцеговине.
Она додаје да је музеју недостајао такав јавни простор, да се за ову намјену до сада користила галерија Јована Дучића на спрату установе, али да је и овај дио објекта већ сазрио за санацију.
Иако је унутрашње преуређење урађено на „штету“ археолошког одјељења, бољим организовањем поставке не би требало да буду ускраћени ни љубитељи археологије – штавише експонати ће у новом ентеријерском концепту бити квалитетније презентовани и доступнији посјетиоцу.
„Практично ће сви експонати у поставци биће враћени, док ћемо одљевке стећака на другачији начин презентовати – биће покретнији, односно моћи ћемо их постављати у један дио сале за повремене поставке када нема изложби. С обзиром да чувамо један натпис још из 1151. на надгробној плочи жупана Грда, врло нам је важно да покажемо тај истријат ћириличног писма на подручју источне Херцеговине, јер у том времену на нашем простору била развијена умјетност стећака на ћириличном писму“, појашњава Грујићева за Радио Требиње.
Она додаје да је ипак ријеч о привременој мјери, док се не обезбиједи адекватнији простор за сталну археолошку поставку.
Најбоље рјешење, додаје, била би адаптација археолошког налазишта испод сат-куле, непосредно уз зграду, гдје би се збирка нашла у аутентичнијем амбијенту – међу недавно откривеним средњевјековним зидинама, који су и сами вриједан експонат.
„Иначе, знамо да је музеј смјештен у згради која је намјенски грађена као војна касарна – и наш је задатак да у годинама које предстоје овај простор преобликујемо, уљепшамо и оплеменимо на начин да се у њему посјетиоци осјећају како и очекују од једне установе културе“, истиче Грујићева.
Извор: Радио Требиње / Р.С.