ТРЕБИЊЦИ НА КАПИЈИ СЛОБОДЕ: На два точка освојили Кајмакчалан

ТРЕБИЊЦИ НА КАПИЈИ СЛОБОДЕ: На два точка освојили Кајмакчалан

  • Са пута дугог преко 750 километара, који су својим бициклима прешли од Требиња преко Кајмакчалана до Солуна, вратили су се чланови бициклистичке секције Планинарско друштво „Вучји зуб“.

Срећни и са осмијехом на лицу сна поклоничко путовање поводом 100 година од пробоја Солунског фронта, упшли су Мићо Милошевић, Жељко Мирдиња, Владо Ружић, Данко Карић, Петар Вукановић, Петар Спаић, Срђан Домазет, Митар Миљковић и два члана подршке Жарко Вучић и Јован Прцовић.

Пут је био планиран у шест етапа. Прва је била од Требиња до Скадра – око 170 километара. Други дан требињски бициклисти су стигли до Елбасана, а сљедеће јутро кренули се према Македонији. Вјетровито вријеме, планински превој, а након тога и спуст до Струге, бициклисте није омело да дођу до Охрида.

Временске прилике и наредног дана нису ишле на руку бициклистима. Прво успон, па након тога и мраз.

„Нисмо очекивали овакву хладноћу. Нисмо имали термо чарапе, па смо се умотавали у кесе, ради изолације и то је било успјешно“, објашњава нам Мићо Милошевић.

Наставили су преко Ресине, Битоља до Грчке границе, а тамо их је чекало велико изненађење.

Према Милошевићевим ријечима, они су се обратили амбасади БиХ ради административних проблема. На захтјев амбасаде БиХ у Атини на граници их је чекала полиција са патролним колима на којима су била упаљена „ротациона свјетла“.

„Они су нам објаснили да ће нам бити не само пратња у физичком смислу у Грчкој, већ на услузи шта год нам треба током пута“, навео је Милошевић, додајући.

Дошли су до малог мјеста Панагице гдје су ноћили, а ујутро их је чекао напоран дан. Требало се попет на највиши врх Вораса, Кајмакчалан, висок 2.524 метра.

Приликом поласка са врха су добијене информације да дува вјетар,али је ипак одлучено да се иде на врх па докле се стигне. Вријеме се током вожње побољшавало тако да су бициклисти стигли на врх до ски центра. Ту су се огријали и кренули макадам стазом до Спомен костурнице посвећене Светом Илији.

„Ово је најемотивнији и најузбудљивији дио путовања и путем смо налазили метке, чауре који су испаљени прије 100 година. Уписали смо се у књигу утисака, одали пошту страдалим и спустили се назад уз пратњу полиције до Едесе“, говори нам Милошевић.

бициклисти солун (2).јпг

Шести дан пута био је од Едесе до Солуна. Тих 90 километара за момке који су на својим мајицама носили слоган „Поносни и храбри“ није био напоран и за неколико сати су стигли до Солуна и одмах се упутили до Зејтинлика. Обишли су гробље, положили цвијеће и видјели и срели велики број људи који је дошао да се поклони сјенама српских ратника.

Ујутро су кренули до српског ратничког гробља на Зејтинлику гдје су присуствовали централном обиљежавању 100 година од пробоја Солунског фронта.

„За овај пут смо правили посебне мајице на којима је било разних обиљежја – од руте пута, натписа ‘Поносни и храбри’ до Кајмакчалана“, казао је Милошевић.

Најстарији учесник ходочашћа је имао45, а најмлађи 14 година.

На овом ходочашћи су имали подршку Министарство за породицу, омладину и спорт и кабинета предсједника Републике Српске.

Желимир К. / Требињелајв

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар