Saradnja Čeha i Srba u Austro-Ugarskoj Monarhiji

Saradnja Čeha i Srba u Austro-Ugarskoj Monarhiji

  • Posle stvaranja Austro-Ugarske Monarhije 1867. slovenski narodi suočeni sa prevlašću Nemaca i Mađara, pojačali su svoju saradnju. Ujedinjena omladina srpska sarađivala je sa češkim sokolima, tako da je na Četvrtoj omladinskoj skupštini u Velikom Bečkereku 1869. učestvovao i izaslanik čeških Sokola, Valerije Hibšman. Predsednik skupštine Hadžić pozdravio je naročito brata Čeha, koji je doneo pozdrav srpskoj omladini od Praškog sokola. (1)


Posle okupacije Bosne i Hercegovine 1878. ulogu zaštitnika naroda preuzeli su Mladočeška stranka i dr. Masarik. Masarik je pripadao Mladočesima od 1890. do 1893. kada je osnovao Češku narodnu stranku. Mladočeški poslanici su se celo vreme okupacije i posle aneksije svesrdno zauzimali za potlačeni narod u Bosni i Hercegovini. Oni su odlazili u Bosnu i Hercegovinu i ispitivali prilike na licu mesta. Sam Masarik dolazio je u Bosnu i Hercegovinu, ispitivao prilike na licu mesta i protestovao protiv takvog stanja. Sa tim podacima nastupali su u češkoj štampi i bečkim delegacijama. Njihov organ Narodni listi kritikovao je okupacionu politiku i Kalajevu samovladu. Iako je izlazio na češkom, list je bio krijumčaren u Bosnu i Hercegovinu i čitan pored ostalih zabranjenih listova. Srpski narod posle propasti ustanka u Hercegovini i Boki 1882. tešio se bratskom i iskrenim zauzimanjem Čeha za njegove nedaće i tegobe.

Ministar Kalaj je u polemici sa mladočesima priznao : „da je osnovni uzrok ustanku u Hercegovini to, što narod u B. i H. Kao i svi istočni narodi ne može da podnosi tuđeg gospostva, što ima veliku antipatiju protiv svega što je tuđe, bili to ljudi ili ustanove”. U centru pažnje mladočeških poslanika bio je bosanski seljak-kmet, čije se ekonomsko stanje posle okupacije pogoršalo. Srbi su vodili borbu za autonomiju crkve i škole 9 godina. Borbu su Česi neprekidno i oduševljeno pomagali. Sastajali su se sa vođama autonomne borbe, davali im uputstva, pisali u svom organu Narodni listi i svakom prilikom u delegacijama forsirali okončanje tog pitanja. U bečkim delegacijama su u junu 1896. polemisali protiv postojanja bosanskog jezika, koga je branio dr. Vatroslav Jagić. Suprostavio mu se dr. Slama koji je izvadio primerak lista Bosna iz 1876. koji je štampan turski i ćirilicom, a gde istaklo da je neki carski ferman izdan na turskom i srpskom jeziku. Frankovci su protiv mladočeha i Narodni listi priređivali demonstracije u Zagrebu 1908. vičući : „Apcug Mladočesi” i „Apcug Narodni listi”. Nasuprot njima Srbi su sa oduševljenjem dočekivali Čehe.

Prilikom putovanja sedamdesetorice Čeha kroz Bosnu i Hercegovinu 1897. priređivan im je srdačan doček. U Mostaru su izašli da ih dočekaju svi Srbi građani. Aleksa Šantić održao je vatreni govor, a mostarsko srpsko pjevačko društvo “Gusle” pevalo je na češkom “Bivali Čehove” i “Hej Slovane”. U svom pledoajeu dr. Slama je u delegacijama u maju 1900. tražio da se Bosni i Hercegovini da parlament, a u Sarajevu otvori univerzitet. Istakao je da do 1900. svršilo univerzitet 25 Srba a samo 1 ili 2 muslimana. Kod bosanskih Srba bio je Masarik popularan i u najzabačenijem selu, tako da su ga svuda zvali „Masarik, otac bosanske raje”. Mnogi omladinci iz Bosne i Hercegovine studirali su na češkom univerzitetu u Pragu. Tamo su došli u kontakt sa Masarikovim idejama. (2)

Dr. Mirko Buić je govoreći o uticaju Čeha na slovenske narode u Austro-Ugarskoj Monarhiji istakao : „Sve ono što je u našim krajevima slobodarski mislilo i osećalo, sva ona golema snaga narodna, koja je nesavladivom bujicom oduševljenja dočekala slavne oslobodilačke ratove, nalazila je svoju duhovnu hranu, crpila je najplemenitije pobude iz onih mnogih svetlih primera, koje nam je namrla svetla historija – iz onih mnogih jedinstvenih primera nesebičnog rodoljublja, čeličnosti karaktera, primerne požrtvovnosti i blistavog uma onih narodnih vođa i učitelja, koji su u teškim prilikama političke prošlosti spašavali narod, ulevali mu snagu i veru i spremali ga na bolju budućnost. U tim vremenima pune neizvesnosti, ali nepomućene vere, … tražeći puteve nacionalno političke delatnosti prihvatili smo dva jaka faktora nacionalnog života austrijskih Slovena najpre Sokolstvo kao ideju i sredstvo, a malo zatim realistička političko-nacionalna stremljenja dra T. Masarika. Obe ove ideje, navezane jedna na drugu …. nosile su u sebi težnje za slobodom, pak je sasma razumljivo, da se je Sokolstvo kod svih Slovena bivše Austro-Ugarske ponajviše razmahalo kao organizacija borbenih slobodarskih ideja. … . Rad, pak opet rad, tihi rad, neprekidan rad – životno je geslo sedog Prezidenta. Živeti i raditi za svoj narod – kazao je Havliček, a to je President Masarik prihvatio, naučavao nas sve bez razlike i životom ostvario.” (3)

Krajem septembra 1903. održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima Austro-Ugarske Monarhije. Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima od kojih je dobio uputstva. (4) U Bosni i Hercegovini kulturno društvo „Prosveta” je od svog osnivanja 1902. uvek naročitu pažnju pokazivalo prema srpskim sokolima. Pomagalo je novčano sokolska društva, slalo prednjake na sokolski tečaj u Prag i omogućavalo nabavku gimnastičkih sprava. (5)

Mladočeški poslanici su se celo vreme okupacije svesrdno zauzimali za potlačeni narod u Bosni i Hercegovini. Na Srbe u Austro-Ugarskoj Monarhiji uticali su Česi i preko Srpskih sokola.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Dr. Laza Kostić”, „Srpski soko”, Sremski Karlovci, 18 (31) januar 1911, br. 2;
2. Vojislav Bogićević, „Mladočesi i Masarik „otac bosanske raje” protiv austro-ugarskog tlačenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 juna 1938, br. 25, str. 2, 3;
3. „Svečana predaja češkoslovačkog odlikovanja br. Dru Mirku Buiću, starešini Sokolske župe Split”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str. 2,3;
4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J, „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
5. „Prosvetin” poklon sokolskim četama”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 maja 1931, br. 22, str. 3;

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar