Рехабилитован Дража Михаиловић


Поред тога што команданту Југословенске војске у отаџбини није омогућено фер суђење, процес против њега био је и политички и идеолошки обојен, сматра судија, који напомиње да предмет садашњег судског поступка није била рехабилитација Равногорског покрета.

Београд, 30. августа 2010. – АРХИСКИ СНИМАК: Комисија за утврдјивање околности под којима је лисен зивота бивси генерал војске Краљевине Југославије Драгољуб Драза Михајловиц утврдила је све околности које су претходиле његовој егзекуцији 17. јула 1946. године. ТАНЈУГ/ АРХИВА/ ола

Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године. Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.

– У овом поступку несумњиво смо утврдили да је Михаиловић ухапшен 13. марта 1946. године и да му је право да изабере браниоца допуштено 21. маја исте године. Оптужница је подигнута 25. маја за укупно 24 особе. Достављена је браниоцима 13. јула 1946. године, главни претрес био је заказан за 10. јун, а закључен је 11. јула исте године. Пресуда Драгољубу Михаиловићу, којом га је Војно веће Врховног суда ондашње Југославије осудило на смрт, објављена је 15. јула 1946. године. Оглашен је кривим за издају и ратни злочин и организовање банди у циљу обарања постојећег државног режима. Уз смртну пресуду, Михаиловићу је изречен и губитак политичких и појединих грађанских права, као и конфискација целокупне имовине. Молба за његово помиловање одбијена је 16. јула 1946. године, а стрељан је 17. јула – рекао је судија Трешњев.
Председник већа је навео и да Закон о рехабилитацији који је донет 17. априла 2006. године, по којем се судило у овом поступку, у члану један, између осталог предвиђа да се овим захтевом организује рехабилитација особа које су судском одлуком из политичких и идеолошких разлога лишене живота или неких других права.

– Желим да нагласим да предмет овог поступка није била рехабилитација Равногорског покрета, нити покрета Југословенске војске у отаџбини. То је већ делимично учињено доношењем Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица и Уредбом о начину остваривања права Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, у области инвалидских и борачких заштита. Предмет је била законитост спроведеног процеса против Драгољуба Михаиловића. Ми смо у току овог ванпарничног поступка извели многобројне доказе који су били важни за утврђивање чињеница битних за доношење наше одлуке – рекао је председник већа, а потом набројао чињенице које су утврђене током поступка.

Процес који је вођен против Драгољуба Михаиловића, према речима судије, није био спроведен уз поштовање свих права окривљеног, како по стандардима данашњег права, тако и ондашњег. Браниоци су током целог судског поступка, само пет пута успели да разговарају са оптуженим и то сваки пут уз присуство органа власти. То, нагласио је судија Трешњев, јасно говори до које је мере суд ометао одбрану Драгољуба Михаиловића.

И поред тога што нема записника из истраге, може се закључити да је она вођена. Михаиловићу није дата могућност да пре подизања оптужнице узме браниоца. То му је допуштено тек 21. маја 1946. године, четири дана пре подизања оптужнице, што показује да је био онемогућен да се делотворно брани у фази истраге, уз стручну помоћ одбране.

Ускраћено му је и право да пре главног претреса оствари увид у већину доказа, укључујући и његову заплењену архиву због чега му је, такође, онемогућено припремање одбране. Тадашња власт није дозволила браниоцима да прикупе одређене доказе, укључујући и чињенице које се односе на саслушање сведока који су били у иностранству и који су желели да дођу и сведоче у корист одбране Драгољуба Михаиловића. Осим тога у току поступка су коришћени и фалсификовани докази – образложио је председник већа.

Он је рекао да су као докази коришћена и три писма које је наводно сачинио Драгољуб Михаиловић од којих су два послата загребачком надбискупу Алојзу Степинцу и хрватском поглавнику Павелићу. Треће је, наредба коју је Михаиловић наводно издао својим командантима у Црној Гори датирана 20. децембра 1941. године.

– Историчари у овом поступку изјаснили су се да је током накнадне историографске обраде јасно утврђено да је реч о фалсификатима. Управо у погледу ових доказа, одбрана је ставила примедбу да јој они нису били доступни, на шта су суд и тужилац одговорили да то и није могуће, да би након тога тужилац изјавио да је то небитно јер је циљ поступка утврђивање материјалне истине – рекао је образлажући одлуку судија Трешњев.

Треба имати у виду, навео је судија, и да је адвокат Ђоновић скренуо пажњу већ 15. јуна да су заплењени бланко папири са потписом генерала Михаиловића и печатом Југословенске војске у отаџбини. Два папира се данас налазе у Војном музеју. Један од њих имао је и Владимир Бакарић и дао га је Владимиру Дедијеру за објављивање његовог дневника.

– Одбрани није допуштено чак ни да предложи доказе да је глава Драгољуба Михаиловића била уцењена од Немаца, први пут 1941., а потом 1943. године на 100.000 рајх марака у злату. Сама атмосфера суђења, како то произилази из стенографских записника, није била уобичајена. Публика је често гласно говорила што је за последицу имало да председник већа опомиње на мир у судници. Оптужени су током излагања често били прекидани од тужилаштва или публике, што је све имало за последицу да се није могло говорити о регуларним условима за суђење. Драгољубу Михаиловићу није судио независан и непристрастан суд, већ су чланови већа били високи официри Народноослободилачке војске – један пуковник и два потпуковника. Они су били не само његови политички противници, него и учесници четворогодишњих оружаних борби против Југословенске војске у отаџбини на чијем је челу био управо Михаиловић – казао је судија Трешњев.

Самом Михаиловићу је током читавог поступка, како је речено током образлагања одлуке о рехабилитацији, даван алкохол од четврт литре ракије дневно да би се то завршило са литар и четврт јер се навикао, сведочио је онда Слободан Борисављевић.

– И поред тога што не постоје комплетни списи предмета Драгољуба Михаиловића, из онога што је сачувано може да се закључи да су оптужница и докази из истраге имали 2.155 страна. Само читање оптужнице у судници трајало је читав дан. Приложен је и списак од 702 доказа и изјаве 42 сведока. Тужилаштво је током поступка предложило још 25 сведока. Све ово говори да је припремање одбране Драгољуба Михаиловића захтевало много дужи временски период од осам дана, колико је дато на располагање браниоцима. Не треба губити из вида да је реч о изузетно сложеном предмету где су оптужене 24 особе за више тешких кривичних дела, при чему је изречено 11 смртних казни, а остали су осуђени на дуготрајне затворске казне – речено је јуче у судници.

Зато, нагласио је судија, не можемо да кажемо да се суђење које је трајало месец дана, односно 29 судећих дана, одвијало у разумном периоду. Најпре би се могло говорити о поступку који је само формално спроведен, уз изузетну журбу да се што пре оконча.

Према судијиним речима, поред тога што Драгољуб Михаиловић није имао фер поступак, процес против њега био је и политички и идеолошки обојен што јасно произилази из чињенице да су се представници извршне власти мешали у сам ток поступка, а неретко и учествовали у доношењу кључних одлука.

– Политбиро Комунистичке партије Југославије је, као највише партијско тело, расправљало о томе да ли суђење треба да буде јавно или тајно. У списима предмета је и извод из књиге Јосипа Хрнчевића, који је у време суђења Драгољубу Михаиловићу био савезни јавни тужилац. У тој књизи, он наводи да је истрага о свим важним делима била у рукама Удбе, а да им је стварни шеф био Александар Ранковић, организациони секретар ЦК КПЈ и министар унутрашњих послова. И поред тога што су тужилаштву, по Уставу и закону дата велика овлашћења, оно се није у политичком и јавном животу могло понашати као неки суверен. Оно је било под капом партије и владе. Он даље пише и да је на позив Ђиласа дошао у његов стан ради разматрања концепта оптужнице против Михаиловића што илуструје одсуство сваке самосталности савезног јавног тужиоца – навео је судија.

Како је даље рекао, у архиву ЦК КПЈ пронађено је 14 писама размењених између Александра Ранковића и Јосипа Броза Тита, који су у овој фази припремања поступка били у Москви, и Кардеља и Ђиласа, који су остали у Београду. У осам писама, ова кореспонденција бави се организацијом суђења Михаиловићу. Та преписка показује да су највиши представници КП одлучивали како о претресним питањима из судске надлежности, тако и о томе шта ће се радити током суђења.

– Тако на пример, Ђилас обавештава Ранковића да су у оптужницу унети најважније политичке коректуре, те да је Ранковић наредио да се оптужница мора предати до 2. јуна, а да се поступак удеси за 10. јун. Управо у складу са овим наређењем, оптужница је предата 3. јуна браниоцима, а суђење је заказано за 10. јун – завршио је судија.

Писани отправак решења о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића биће урађен у законом предвиђеном року и достављен странкама у поступку.

 

Извор: Политика / Мирослава Дерикоњић


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар