НАСЛОВИ

ОДЛАЗАК ЛЕГЕНДЕ: Преминуо Драган Николић


  • Славни глумац Драган Николић преминуо је данас после дуге и тешке болести.

    135872815856e27e1ef18cd170672804_v4_big

Легендарни глумац преминуо је у 73. години у болници у Београду.

Као Флојд је у “фићи” био луда глава што „до подне увек спава“, а знао је и по који шлагер да отпева Неди Арнерић у “Ко то тамо пева”.

Осим тога, као Попај се у “Балкан експресу” бринуо о једној малој Јеврејки, уз Тихог се у “Отписанима” борио против Немаца, да би коју годину касније, у повратку, дошао главе Кригеру.

Ишао је и на трке у Монци, а у једној од последњих улога, у филму “Видимо се, Монтевидео”, играо је првог председника ФИФА Жила Римеа.

Одрастао је на Црвеном крсту, а након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер је био премештен у Економску школу.

Две године након тога, 17-годишњи Драгослав, како му је било пуно име, као најмлађи студент уписао је Академију за позориште, филм, радио и телевизију.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.

Прву улогу на филму имао је 1964. године у филму “Право стање ствари”, а годину дана касније у одјавној шпици серије “Довољно је ћутати” уместо пуног имена стављено је – Драган Николић – и то је остало за цео живот.

Прву значајну улогу остварио је у филму Живојина Павловића “Кад будем мртав и бео” из 1967. године, за коју је награђен дипломом на фестивалу у Пули годину дана касније.

Осим тога, 1985. године освојио је и Октобарску награду града Београда за “креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона у филму “Живот је леп”.

Током своје богате каријере снимио је више од 30 филмова; истичу се „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), „Млад и здрав као ружа“ (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), „Национална класа“ (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), „Ко то тамо пева“ (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), „Балкан експрес“ (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), „Последњи круг у Монци“ (А. Бошковић, 1989), „Оригинал фалсификата“ (Д. Кресоја, 1991).

Наступао је и у кратким играним филмовима и на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија „Отписани“ (1974) и „Повратак отписаних“ (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма „Образ уз образ“, заједно са супругом Миленом Дравић.

Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.

Са супругом Миленом Дравић није имао деце.

АГ.



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар