Слободна Херцеговина » Новљанка која је заражена вирусом корона била и у Љубињу на помену и ручку

Новљанка која је заражена вирусом корона била и у Љубињу на помену и ручку

  • До сада коронавирус у Црној Гори регистрован је код 21 особе. Једна од њих је и Новљанка, чији идентитет редакција Стандарда неће одавдати због поштовања права на приватност и мјера које је прописао Национални координациони тим за заразне болести. Ова Новљанка, која је међу првима код кога су установили овај вирус, је за Стандард испричала своје искуство у борби против короневируса и за све нас послала важну поруку.

Она се налази на Инфективној клиници у Подгорици, гдје је смјештена са пацијентима који су, као и она, међу првима регистровани као особе које су позитивне на корона вирус.

КРЕНУЛА КОД СИНА НА СВАДБУ, ИМАЛА КОНТАКТ СА ОКО 200 ОСОБА

” Ја сам 26. фебруара кренула на свадбу своме сину колима из Херцег Новог. Били су лијепи дани и жељела сам да обиђем и Андрић град и Мећавник. Да ли сам тада већ била уморна, јер сам спремала и возила пуно ауто то, ја не знам… Само ме адреналин држао и нисам осјећала умор. Стигла сам у Београд два дана прије свадбе и имала уобичајене контакте са родбином. Преко 200 људи је било на свадби, а било је доста њих из других земаља…Њемачка, Аустрија, Шведска. И не знам из којих још других земаља, јер нисам познавала госте са друге стране. Свадба је у Београду. Дан је био прелијеп и топао, тако да ми ништа од топлије гардеробе није требало. Нисам осјећала никакве тегобе док сам била горе”, почиње причу о своме искуству Новљанка, чији идентитет је познат редакцији Стандарда.

Додаје да је 3. марта кренула у Сарајево преко Пала. Како каже, путовала је са кумовима који живе у Шведској и уз пут су се задржавали код пријатеља и у кафани. Стигли су тај дан и сјутра дан су кренули у шетњу градом и виђање са пријатељима и тако цијели дан до увече. Истиче да су ишли и у кућне посјете.

ПРВЕ СИМПТОМЕ ОСЈЕТИЛА У ВОЖНЈИ: УМОР, БОЛ У ГРУДИМА И ГУБИТАК АПЕТИТА

“Сутра дан смо провели на Јахорини, на скијању. Ја сам ушла у један локал до тоалета. Сједили смо вани на сунцу и дан је био мартовски. Диван. Није било хладнон и тада нисам осјетила неке тегобе, иако сам ја једини возач. Поподне сам била мало уморна, али увече су дошли по нас и изашли смо на вечеру у локал. Наредног дана смо завршавали посјете по граду и тај дан, петак, нигдје нисам ја излазила. Ту вече сам мало осјетила бол у грудима….Можда је било од незгодног положаја и држања телефона. Кренули смо пут Љубиња 7. марта ујутро и били на једном помену гдје је било 50 људи, у локалу за вријеме ручка. Прве тегобе сам осјетила у вожњи према Требињу, бол у грудима…Вјероватно је бол био од премора…Не знам од чега, али доктор каже да ми је срце добро”, наставља своју причу за Стандард Новљанка која се опоравља од короневируса.

“ЈА НИКАДА НИСАМ БИЛА ТАКО БОЛЕСНА, ДА НИСАМ МОГЛА НИШТА ДА ЈЕДЕМ”

“Стигла сам у Херцег Нови само са кумом. И одмах ту ноћ, 7.марта, сам имала температуру и осјећала сам се слабо. Сутра дан сам исто имала температуру и одмах нисам имала апетит….Тај 8.март сам послијеподне отишла љекару и јавила се докторки и све испричала, да се лоше осјећам. И испричала да сам се вратила из земаља у којима до тада није било регистрованог вируса. Само ми је дала упуте за лабораторију и рекла да пијем бруфен за температуру, јер без налаза не може ништа….Сутра дан сам извадила налазе који нису били алармантни. Седиментација 16, ЦПР 16 и мало нижи леукоцити и неутрофилни гранулоцити. Докторка је рекла да то није ништа страшно и да идем дома да вирус одлежим, јер ту не треба никаква терапија. Само да узмем екомер да дигнем мало леукоците. То је био понедељак 9.март и ја остајем дома у самоизолацију. Брат и пријатељи су ми доносили да једем. Нису улазили у двориште куће, да не би добили грип а мене су тада бољеле ноге и имала сам само повремену температуру. Без знојења, коју сам санирала бруфеном и парацетамолом. Ја никада нисам била тако болесна, да нисам могла ништа да једем…Нисам имала тегобе са дисањем, али сам била јако слаба”, истиче наша саговорница.

“САМО САМ У ЈЕДНОМ МОМЕНТУ ПОМИСЛИЛА ДА ОВО НИЈЕ КОРОНА”

“Само сам у једном моменту помислила да ово није корона. Али могу да дишем, три пута докторке су ме слушале на слушалице и тада нису ништа осјетиле, да има било којих сметњи при дисању. Следећи понедељак, 16. марта, радим контролни налаз крви и жалим се докторки да се не осјећам добро, да нисам оздравила и да ми треба нешто дати да оздравим. Тада су налази били ЦПР 13 и седиментација се повећала на 40, а она два налаза и даље исто ниски леукоцити. И добијам терапију, хемомицин и на моје инсистирање пола инфузије, и Б и Ц витамин, да ми помогне да се мало опоравим. Ни тада докторка не говори да треба да ме тестирају, иако сам ја питала. Докторка ми је рекла да је одмах прву ноћ, 8. марта, контактирала докторку и да су се сложиле да нисам тај случај. Два дана сам долазила на инфузију у Дом здравља и оба пута сам се баш слабо осјећала. Одлазим 18. марта код докторке и тражим да ми сниме плућа, јер сам почела да се знојим ноћу и да имам темп до 38.3”, детаљно објашњава пацијенткиња из Херцег Новог.

НАКОН 10 ДАНА УСТАНОВИЛИ КОРОНАВИРУС, ОТЕЖАНО ДИСАНЈЕ И МАЛАКСАЛОСТ

“Тек када сам снимила плућа постала сам сумњива. Тада је и мене први пут забољело у плућима, када сам требала да удахнем. Доктор радиолог је одмах видио да нешто није у реду са плућима и интерниста је исто рекао да налаз није добар, да је сумњив и да се мора тестирати на корону. Тада су позвали и инфектолога и урадили су ми тог дана тест. Рекли су ми да идем дома, у кућну изолацију. Доктор је додао још један антибиотик и рекао да мирујем, а ја већ мирујем и лежим до тада пуних десет дана. Ја сам била савјестан грађанин и савјестан пацијент. Носила сам маску. Осим апотеке и једном сто сам била испред продавнице, послије Дома здравља, нигдје се нисам кретала јер сам се лоше осјећала. Мој кум је дошао код мене 13. марта и боравио до 16. Боравио је у просторији гдје сам ја лежала, али је спавао у другој кући. Сјутра данм 19. марта су ми јавили да сам позитивна на корона вирус и те вечери ме довезли у Подгорицу”, објашњава Новљанка.

“ЈА И САДА ПОКУШАВАМ ДА НАСМИЈЕМ ЦИМЕРЕ И КРОЗ ПРОЗОР СЛУШАМО МОМКЕ КАКО ИГРАЈУ БАСКЕТ И РАДУЈЕМО СЕ ЖИВОТУ”

“Било ми је тешко. Живим сама. Супруг ми је преминуо прије годину и по дана. То су јако тешки ударци за дјецу, страшни шок су доживјели, свако на свој начин. Како сам се вратила из Београда, нисам стигла ни са ким од пријатеља да подијелим радост сто сам сина оженила. Али живот морамо прихватити такав какав јесте и наставити борбу. Цијели живот је борба, а ја и сада док сам у болници покушавам да насмијем моје цимере и кроз отворен прозор слушамо момке како играју баскет и радујемо се животу. Овај вирус можда има ружно име и јако је пуно зивота однио, али није га лако идентификовати”, наглашава наша саговорница.

“Он има симптоме као и свака друга грипа. За резултате сам чекала 14 сати. Тај дан другарица ми је доњела диван ручак са печеном рибом. Али како сам ја већ несто појела, оставила сам то за послијеподне. И таман када сам сјела да једем, зове докторка и саопштава ми са сам позитивна…Јој…Ја реко…Па нисам ручала докторка…Она ми рече “само с морем полако …Водит ћемо Вас у Подгорицу јер живите сами. Не можете остати ту”. И ја нисам могла да поједем ручак. Али то је код мене било основно, да нисам могла да једем”, казала је пацијенткиња, чији је идентитет познат редакцији Стандарда.

“ЉУДСКА СОЛИДАРНОСТ ЈЕ НЕШТО СТО ЧОВЈЕКУ ДУШУ ХРАНИ И ОН МОРА ДА ОЗДРАВИ”.

“Захваљујући друштвеним мрежама, ја сам у контакту са свим својим пријатељима по цијелом свијету и из Новога. Сви су јако брижни и шаљу поруке подршке, нуде се за помоћ. Тако да је људска долидарност нешто сто човјеку душу храни и он мора да оздрави”, истиче наша саговорница.

“КОРОНА ЈЕ ЈЕДНА ПОДМУКЛА БЕШТИЈА“

“Корона, која је до сада однијела толико живота у свијету, је једна подмукла бештија, како је назвала једна наша суграђанка. Не знам да ли могу бити за упоређење другима, јер сам по мени блажи случа. Ја лежим у соби са пацијенткињом којој је првој откривен вирус у Црној Гори. Она има 72 године, осам више од мене. Она је допутовала из Америке и основно сто није поштовала је да одмори свој организам након толиког пута. Иначе зиви у Улцињу, дошла је дан, два прије мене. У соби до нас је млађи човјек који је дошао из Лондона. Питала сам обоје како су се разбољели и да ли им је организам био под стресом и умором”, наводи она.

ДОКТОРИ ПОД ПУНОМ ОПРЕМОМ: “УНОСЕ ПОЗИТИВНИ ДУХ КОЛИКО ЈЕ ГОД МОГУЋЕ, ИАКО ИМ НИЈЕ ЛАКО РАДИТИ”

“Ја сам дошла до заједничког закључка када смо нас троје, садашњих пацијената првих корониста који су хоспитализовани у Црној Гори, да смо сво троје били преуморни и исцрпљени. Јер вирус је у ваздуху. Он лети и вреба. Закачи се на многе, али не нападне свакога….Нападне оне који не знају да стану! Не знају да примире и кажу себи да њихов организам треба одмор. Врло је битно да се има апетит. Ми се налазимо на Инфективној клиници у Подгорици. И овдје су доктори и сестре затечени. И они се први пут сусрећу са овом болешћу. Раде под пуном заштитом и ја их зовем наши космонаути. Лијече нас по експерименталном кинеском протоколу и сви смо потписали пристанак. А који други избор имамо. Особље је љубазно и уноси позитивни дух колико је год могуће иако им није лако радити. Баш сви су у пуној заштити од љекара до спремачице. Немам никакав посебан режим хране. Мислим да је доктор рекао да терапија траје шест дана. Моји кумови у Шведској нису тестирани. Кажу да је код њих други протокол. За сада не знам ста ће да поруче љекари, ста да се ради после”, наставила је причу о својој борби са коронавирусом наша саговорница.

“Једино сто могу да поручим након овог искуства је успорите људи…..Волите себе”, поручила је она свим грађанима.

Извор:Стандард

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина