Слободна Херцеговина » НЕНАД ЗИМОЊИЋ – Једини тенисер који је освојио Вимблдон са сломљеном руком

НЕНАД ЗИМОЊИЋ – Једини тенисер који је освојио Вимблдон са сломљеном руком

  • Чувени српски тенисер Ненад Зимоњић, који ће за неки дан да прослави свој 44. рођeндан,  након операције оба кука поново се враћа на тениски терен. Његов несаломиви дух и није чудо, ако се зна да је по оцу Мирку потомак славног свештеника и једног од вођа Херцеговачког устанка Богдана Зимоњића, док је његова мајка Невенка, ћерка православног свештеника Јована Бјеговића кога су усташе убиле 1941. године у Лици.

Ненад Зимоњић, селектор Дејвис куп тима Србије и сада већ легендарни српски тенисер који је својевремено био и најбољи играч света у дублу, присетио се неких занимљивих детаља из своје каријере.

Гостујући у Јутарњем програму на „ТВ Прва“, селектор Зимоњић је причао о почецима своје професионалне каријере која је кренула баш у време када је наша земља била под НАТО агресијом и бомбардована.

– Тада сам по први пут изборио место да могу да играм. Први је био Аустралијан опен. Тренирао сам у Америци, путовао без тренера. Французи су ме одбили за визу за Ролан Гарос, а упозоравали су ме да би исто могло да буде и за пут у Лондон на Вимблдон. Ризиковао сам и добио британску визу, прошао три кола квалификација и онда још два у главном жребу док ме није избацио Густаво Куертен у трећем колу – истакао је Зимоњић, преноси „Б92“.

– Недељу дана касније сам сломио палац у Њупорту, а исте године је и отац имао проблема са здрављем. Рак плућног крила и цело плућно крило му је одстрањено. Зато сам се одлучио да не идем на све турнире. Било је проблема са путовањима, није било спонзора због рата у држави. Био сам у ситуацији да родитељи нису могли да ми плаћају све то. Били су затворени аеродроми, визе нису могле да се добијају, пуно препрека. Али, ако се нешто воли и жели, нађе се начин да се пре или касније дође до циља.

Ипак, истакао је да му је најтеже било када је имао 18 година, а оцу су говорили да није довољан таленат да би вратио сав уложен новац.

Али, када је у питању најбоља година, онда је то 2008. И на спортском и на приватном плану. На Вимблдону је тада освојио турнир у пару са Данијелом Нестором, али са руком коју је поломио у току турнира.

– Мени је тако суђено, све морам тежом варијантом. Јако је тешко било наћи доброг партнера, а била је велика част и привилегија да играм са Нестором, једним од најбољих дубл играча. У полуфиналу сам искренуо зглоб, пао сам и том приликом задобио прелом кости леве руке. Тај меч је после два или три минута прекинут због мрака, а увече болница није радила и нисам могао да снимим руку – испричао је Зимоњић.

Меч је требало да буде настављен сутрадан и тек тада је рука снимљена.

– Ниједног тренутка нисам помислио да нећу моћи да играм, јер играм ‘бекхенд’ само са десном руком. Али тек тада сам схватио колико је важна и лева рука, све звезде сам видео. Тако сам одиграо полуфинале и финале и победили смо. Ушло је у вимблдонску књигу да сам први у историји који је освојио турнир са сломљеном руком.

Повреде су, нажалост, раније привеле крају његову каријеру.

– Мало људи зна, јер се никада нисам жалио нити кукао, да су још те 2008. године кренули велики проблеми и са десним, а онда и левим куком. Стручњаци су ми рекли да су шансе 50:50 да ће ми помоћи ортроскопска операција. Опоравак је требало да траје четири до шест месеци, а ја сам у том моменту био светски број један и желео сам да играм колико могу – причао је вероватно најбољи српски дубл играч свих времена.

– Трпео сам болове. Сами АТП физиотерапеути су се чудили како могу и како успевам. Сви су се сложили да ћу једног дана морати да урадим ту операцију, да ставим оба вештачка кука. То сам и урадио. Мислио сам да је то крај, али сада покушавам да урадим нешто што нико никада није урадио, да се вратим на неки професионални ниво. Једноставно, волим тенис и борба је ту.

На крају смо сазнали и да приватни продуцент Били Питерсон од 2015. године снима филм о животној причи Ненада Зимоњића.

– Желео бих да моја прича буде инспиративна за остале спортисте да знају да није крај, чак и када дође тешка повреда. Могуће је да се човек врати, макар и рекреативном спорту. Ако ја који за коју недељу пуним 44 годину успем да се вратим на високи ниво, сигурно ће свако то моћи – закључио је Зимоњић.

Еспресо.рс

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина