Херцеговачки устаници (5): Стојан Ковачевић


  • Захваљујући изузетној сликарки Биљани Ристић, посетиоци портала Слободна Херцеговина имају јединствену прилику да упознају лик и дело херцеговачких устаника

STOJAN-KOVAČEVIĆ-copy

 

Аутор: Биљана Ристић

„Не дирај лава док спава.“

Ова изрека се много пута чује у народу, није без разлога, већ искуствено направљена и смишљена.

Сталоженост, мир, стабилност су карактеристике и особине за сваку похвалу. Особине којима треба стремити и градити их. Уградити те и такве особине у свој карактер није лако.Треба време, стрпљење, вера и огромна снага ума. Само такав човек, таквих особина може стремити вишим циљевима.

Такве особине је имао Стојан Ковачевић, домаћин човек, одмерен али осетљив на неправду, осетљив на оно свето у човеку – веру у Свевишњег и све од њега дато.

До тог тренутка, тренутка преламања, лав је био само лепи краљ, цар, заштитник свога крда.Од момента када се угрози његово „светилиште“ постаје звер од које тутњи земља. Постаје непредвидив ураган.

Стојан је храбри лав, заштитник, харамбаша, блага а снажна душа, осетљиво биће пуно емоције, љубави и неизмерне снаге за борбу против неправде. Само достизање светла на крају тунела , може у човеку да покрене и оснажи такву моћ да руши непорушиво, да прелази непрелазно, да спаја неспојиво.

Стојан Ковачевић је био све то!

Оставио нам је својим понашањем и делом многа питања за расправе, округле столове, за доказивање и обарање многих теза, али једно је сигурно: уградио је себе у темеље борбе за слободу, за ово што ми данас имамо.

Можда и у нама самима „чучи“ неки Стојан?

Да ли смо довољно храбри да завиримо у дубине свога ума и да га пронађемо?

Ослушнимо себе…

Биографија

Стојан Ковачевић рођен је и селу Срђевићи код Гацка 1820. године а умро је у Никшићу 1911.године.

Прославио се небројеним подвизима у сукобу са херцеговачким Турцима а време његовог хајдуковања и великих борби и подвига у народу је познато као:“Стојанов вакат“.

Учествовао је у свим херцеговачким ратовима од 1852. г. до 1882. г. Један је од најуспешнијих вођа у устанку 1882.г. против аустроугарске окупације БиХ.Истицао се необичном храброшћу, смелошћу и умешним командовањем . Умро је у Никшићу у дубокој старости 1911.г. Сахрањен је у порти цркве у Никшићу, а успомене на њега и „Стојанов вакат“ чувају се у бројним народним песмама, причама и анегдотама.

(Копирање и преузимање овог текста није дозвољено без писмене дозволе редакције сајта Слободна Херцеговина)


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар