Како то да су Срби у БиХ изгубили рат? Па ниједну битку на бојном пољу нисмо изгубили! Знам шта је било у БиХ. Срби су имали око 1/3 укупног становништва, проглашаваљем РС припало нам је пола територије. Херцеговина je у оквиру РС, први пут након Херцега Шћепана (1482 год.) добила међународно правни статус, рекао је генерал Радован Грубач, командант Херцеговачког корпуса након парастоса невесињским борцима у храму Светог Саве на Врачару
Већ по традицији, у присуству великог броја родбине, сабораца, пријатеља, и поштовалаца хероја митровданских офанзива, Удружење Невесињаца у Београду уприличило је у цркви Светог Саве на Врачару помен на страдале хероје.
Након помена у холу парохијског дома евоциране су успомене на тешке године страдања у отаџбинском рату. У име домаћима окупљенима се обратио Зоран Јањић, председник Удружења који је овом приликом посебно поздравио генерала Херцеговачког корпуса Радована Грубача, као и команданта Невењиске бригаде Новицу Гушића и присутне команданте батаљона: Миленка Лаловића и Николу Гузину. Јањић је посебно поздравио и синове Милоша и Миљана, у рату страдалог капетана Тихомира Јањића, као и Миодрага Линту, заменика председника Одбора за србе у региону у Скупштини Србије. – Са поносом и тугом се сјећамо митровданских офанзива. Понос, јер је тих дана сачувана слобода и одбрањена српска Херцеговина, а туга јер смо изгубили ратне другове чији су животи остали у темељима РС. Након одбране Невесиња, Митровдан је постао и дан општине Невесиње и слава борачке организације. Поред Невесиња и Београда, данас се помен на страдале борце невесињске бригаде обиљежава и у Швајцарској.
Лаловић: Цијело Невесиње дисало као један
Потом је ријеч дао команданту батаљона Миленку Лаловићу који је веома надахнуто говорио о првој Митровданској офанзиви.
– Тога јутра од дима атриљериских пројектила видљивост је била веома мала, али је покренула цијело Невесиње. И старо и младо је било у покрету и свако је имао свој задатак или на борбеној линији или у позадини пунећи и товарећи вреће пијеска за даље утврђивање положаја. Мислим, да ни до данашњих дана пут према Црној Гори није био тако фреквентан, а тим путем је ишао наш санитет. Сви сем једнога, наши рањеници су преживјели. Невесињски витезови су ту велику борбу за српство добили. Епилог окршаја је био 38 погинулих и 220 рањених бораца са наше стране. Процјена је да је непријатељ претприо губитке од 600 погинулих и око 1.200 рањених. Ипак, наше жртве нису биле узалудне, оне су темељ РС која ће надживјети нас и наша покољења.
Ратни другови: Миленко Лаловић и Никола Гузина
Командант Лаловић је своју надахнуту беседу заврпио стиховима које је написао инспирисан бобама око Невесиња.
СРПСКА БОРБА
Невесиње граде мали,
уз тебе су многи стали,
и животе своје дали,
многи борци и хероји,
јер су знали да су твоји.
Бјеше јада и невјера,
за њих није српска вјера,
њих ћемо се ми одрећи,
и овако свима рећи:
„Губите се издајице,
примиће вас потурице,
и дати вам све сукњице!“
Нека тако сви пролазе,
који своју вјеру газе.
Невесиње српска колијевка,
И остаћеш такво довијека!
Боро Вукаловић и синови једног од невесеињских витезова, страдалог капетана Јањића: Милош и Миљан
Гузина: Непријатељу нису помогли ни страни плаћеници
О другој Митровданској офанзиви причао је Никола Гузина тадашњи командант V батаљона Невесињске бригаде. Он је рекао да се могло наслутити да непријатељ припрема нову офанзиву.
– Читаву годину Армија БиХ је искористила да извиђа и добро осматра наше положаје. Како се наша борбена линија налатила на простору од Вишеграда до Требиња, они су имали доста простора за маневар и неколико стотина припадника Армије БиХ успјело је да се увуче иза леђа наше прве борбене линије. Неколико мјесеци уочи напада променили су команданта, регрутовали велики број војника, међу њима је био и приличан број муслимана из Санџака, али и велики број страних плаћеника.
Гузина је препричао хронолошки редослед дешавања уз констатацију да ћим су се редови повезали иако бројнији непријатељ није имао шансу.
– Напад је почео 11. октобра 1994 у 6 сати ујутро. Пресјекли су нам комуникацију и из свих праваца започели напад. Међутим, кад смо успоставили јединствен ланац команде већ иза 10 сати напади непријатеља су јењавали, а до увече напад је био потпуно одбијен. Упркос томе команда четртог корпуса Армије Бих објавила је лаж да је њихова офанзива успјела.
По речима команданта Гузине наредних дана војска РС је заробљавала велики број залуталих непријатељских војника.
– У борбама које су потрајале тих дана имали смо укупно 21 погинулог борца и 60 рањеника. Ми смо нашли 96 погинулих непријатеља, а претпоставка је да су имали више стотина рањених. По броју учесника ова офанзива је била блажа од прве, али због своје специфичности, по крајњем датуму и исходу није ништа мање значајна од прве митровданске офанзиве.
Зоран Јањић и Новица Гушић
Гушић: Херцеговина и онда и сада – на маргини
Врло емотиван говор одржао је ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић. – Митровданска офанзива је значајна са неколико аспеката. Поред тога, што је одбрањено Невесиње и српска Херцеговина, спријечен је продор непријатеља према Дрини, што јесте била њихова основна замисао. Такође, не треба заборавити да је овај пораз донео можда и кључан моменат за исход рата – дефинитиван разлаз ХВО и Армије БиХ.
Гушић је критиковао и политичаре. – Не заборавите браћо, сваку државу је направио ВОЈНИК! Наша браћа која су положила своје животе ударили су темеље данашњој РС, док смо ми преживјели постали сјене. Војника нико не цјени, он служи за једнократну употребу политичирама који су неријетко кратке памети. Мене је смјенио Радован Караџић под образложењем да хоћу власт. Превидјели су политичари који никад барут нису омирисали, да сам ја са трећег ратишта дошао да би бранио Невесиње, а од барута нисам могао да дишем. И данас се понављају исте грешке, па ме срце боли када видим данас метео- карту на РТРС-у, а на мапи мије означено Невесиње…Херцеговина је и онда и сада на маргинама, а ми смо крварили за РС и борићемо се увек…
ВОЈНИК ЈЕ СТВОРИО ДРЖАВУ И ДАО ПОЛИТИЧАРУ НА УПРАВЉАЊЕ: Командант Гушић
На питање да ли је тачно да су постојали резерни положаји Гушић је одлучно одговорио: – За друге не знам, али као командант никад нисам ни хтео да именујем резервни положај. За мене је постојао основни положај и наредни. До наше команде су стизале разне депеше, али повлачења никад није било.
Херцеговина је српску државу чекала 510 година: Генерал Радован Грубач
Грубач: Први пут након Херцега Шћепана (1482 год.) добили правни статус
Да никад није стигла наредба о повлачењу потврдио је тадашњи командант Херцеговачког корпуса генерал Радован Грубач. – Сваки командант је имао слободу да донесе тактичку одлуку. Она би можда у себи садржала промену положаја, али то се користило само као део тактике.
Генерал Грубач је нагласио да никада не може да прихвати писање појединих медија да је српски народ губитник у овоме рату:
Миленко Лаловић, Слободан Бобан Драшковић, Мишо Албијанић и Светозар Црногорац
Како то да су Срби у БиХ изгубили рат?
Па ниједну битку на бојном пољу нисмо изгубили! Знам шта је било у БиХ. Срби су имали око 1/3 укупног становништва, проглашаваљем РС припало нам је пола територије. Херцеговина je у оквиру РС, први пут након Херцега Шћепана (1482 год.) добила међународно правни статус.
Генерал Грубач дао је сликовито поређење.
– И дете када се роди чека 18 година на право гласа. Уосталом, Србија је сасвим добар пример. Хатишерифом из 1830. године добила је пуну аутономију, али је своју независност, уз одређена условљавања Аустро-Угарске, добила тек 1878. Дакле, готово пуних 50 година Србије је чекала на своју самосталност, а од формирања РС је прошло 23 године. Времена имамо, надам се да ћемо имати довољно памети.
Миодраг Линта, заменик председника Одбора за Србе у региону је за Слободну Херцеговину прокоментарисао улогу Митровданских офанзива у јединству Херцеговаца. – Митровданске офанзиве на невесињском ратишту представљају велике побједе српског народа јер су спречиле да далеко надмоћније снаге непријатеља освоје Херцеговину и ојачале су морал и јединство Херцеговаца у одбрани своје територије. Организовање парастоса борцима погинулим у Отаџбинско-обрамбеном рату у цркви Светог Саве на Врачару, од стране Удружења Невесињаца у Београду, је један од начина да се никад не забораве велике жртве српског народа у борби за Републику Српску.
Линта је приметио да се овим славним биткама у Србији није придавала потребна пажња. – Веома је важно да се младе генерације упознају са чињеницама из Отаџбинско-обрамбеног рата и да учествују у евоцирању успомена на борце који су своје животе положили у темеље Републике Српске. Јавност у Србији није, нажалост, обратила пажњу на Невесињске офанзиве које имају велики значај за српски народ у Републици Српској.
Доносимо списак погинулих српских витезова који су евидентирани у Борачкој организацији општине Невесиње. Нека им је вечна слава!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
