ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Јован Куртовић - један од добротвора цркве Светог Спиридона у Трсту

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Јован Куртовић – један од добротвора цркве Светог Спиридона у Трсту

  • Почетком 18. века, када је Хабсбуршки цар Карло VI прогласио Трст за слободну луку, почело је досељавање помораца, трговаца и занатлија из разних крајева.

Црква Светог Спиридона у Трсту – ФОТО: ВИКИПЕДИА

 

 

Међу досељеницима био је и један број Срба из Боке, Херцеговине и Босне.

Породица Куртовић, која је тада живела у селу Зачула, у Требињској шуми, из чијих редова су бирани сеоски кнезови тог краја, бавила се трговином, па је донела одлуку да покуша да свој посао развије у Трсту.

Јован – Јово Куртовић, рођен у требињском крају 1718. године, са своја три брата, Ристом, Цветком и Лазаром, одлази 1748. године у Трст. На очевини је остао брат Симеон, који је касније као јеромонах био у Манастиру Дужи.

Јован је био трговац скромног порекла, трговином се до тада бавио у требињском и дубровачком крају. Својим неуморним радом и трговачком виспреношћу брзо је у Трсту увећао свој капитал. У почетку је, поред бављења трговином, закупљивао бродове и организовао превоз разне робе из тршћанске луке.

Браћу је послао, као своје трговачке представнике, на три стране,  једног у Беч, другог у Смирну а трећег у Праг. Трговали су и са Одесом, Петроградом, Скадром, Пештом и црноморским лукама.

Временом се посао развио а тиме се и увећавало богаство Куртовића. Имали су више радњи по граду и неколико стамбених зграда. Јован је узимао у најам бродове а касније их је откупљивао, па је тако 1766. године постао и власник свог првог брода.

Напредујући у послу, поштујући законе и правила трговине и транспорта, Јован је постао један од најмоћнијих трговаца у Трсту. Уживао је велики углед и поштовање у народу, посебно међу тршћанским Србима.

Као способан, жељан доказивања и зараде, са својим пријатељем Ферпортеном увео је прву бродску линију од Трста до Северне Америке. Прва пловидба између Трста и Филаделфије остварена је 1782. године.

У заједници православних народа у Трсту предњачили су Грци. Срби и Грци су имали  једну заједничку жељу, да саграде православну цркву, јер су се скупљали по кућама и ту спроводили верске обреде.

По добијању одобрења, Повељом Марије Терезије, почели су 1751. године да граде прву православну цркву у Трсту, посвећену Светом Спиридону Чудотворцу, заштитнику обућара и прерађивача коже. Црква је сазидана великом помоћи Јована Куртовића од 40.000 форинти. По завршетку градње, служба се одвијала тако што се на десној страни читало и појало на грчком а на левој на српском језику. Основали су и своју црквену општину.

Црква је постала место окупљања тршћанских Срба. Упркос великим притисцима Срби у Трсту се нису покатолчили, остали су одани својој вери.

У другом сазиву управе Православне црквене општине, 1757. године, за председника је изабран  Јован Куртовић.

Око неприкладног заједничког начина извођења литургије често је долазило до свађа. Срби су зато послали своју делегацију у Беч, у којој је био и Јован Куртовић, да са овим проблемом упознају надлежне.

По одлуци цара Фрање II, Срби су исплатили Грцима сав уложени новац за градњу и црква Светог Спиридона је 1782. године припала само њима.

Угледни трговац Јован Куртовић никад није заборавио свој родни крај и своје Требиње.

Преко свог брата Симеона, послао је новац да се у манастиру Дужи изграде две чатрње, да се подигне виноград и да се на Требишњици изгради млин код села Биоча.

Свијећњак који је Јован Куртовић поклонио манастиру Дужи

И данас у Манастирској цркви стоје два свећњака, израђени у Венецији, које је Јован Куртовић 1777. године поклонио Mанастиру Дужи.

Његовим ангажовањем у Трсту је 1782. године отворена Српска школа, под називом Српска школа „Јован Милетић„,  на челу са српским учитељем Василијем Витковићем који је учио српску децу читању, писању, граматици, латинском језику, певању и веронауци.

Палата Куртовић у Трсту (ФОТО: БЛИЦ)

Палата у којој је живео Јован Куртовић била је на обалама Канала Гранде. У самом граду подигао је неколико раскошних грађевина.

Јован је до своје смрти био веома активна и запажена личност у Трсту. Био је добар и богат трговац, добар човек, доброчинитељ и велики српски хришћанин.

Заједно са осталим Србима, с краја 18. и почетка 19. века, слао је помоћ устаницима у Србији.

Доживео је дубоку старост, умро је у Трсту 12. августа 1808. године.

У новој српској црки у Трсту, саграђене на темељима старе 1885. године, на  тргу Понте Росо, на ободу Канала Гранде, поред остлог, и сада се налазе два свећњака која је још 1763. године поклонио цркви  Јован – Јово Куртовић.

Јован је својим преданим радом овековечио своје Требиње, своју родну Зачулу и име породице Куртовић.

 

Припремио Миливоје Мишо Рупић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар