ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Свети Петар Зимоњић

ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Свети Петар Зимоњић

  •  Завичајно удружење  Гачана у Београду  упутило је приједлог Скупштини Града Београда да  једна од улица у српској престоници понесе име митрополита Петра који је пострадао за свој српски народ. 

petarzimonjic

 

Петар Зимоњић (1866-1941)

Петар (световно Јован) син је чувеног јунака и војводе Богдана Зимоњића. Као и његов отац своју судбину и цијели  живот је везао за историју српског народа у  Босни и Херцеговини.

Завршио је Богословију у Рељеву и наставио православно образовање у Черновацу (Румунија) и Бечу, увек са најбољим оценама. Брзо је постао угледни професор  Богословије и замонашио се 1885 године у манастиру Житомислић. Већ 1901 године изабран је за митрополита Захумско-херцеговачког, на радост читаве Херцеговине што је изабран владика из једне угледне, јуначке и поштене херцеговачке породице. Свечану хиронтонију у Саборној цркви у Мостару 1903 године обавио је Васељенски патријарх Јоаким  III у присуству Синода и високих црквених  великодостојника, као и угледних херцеговачких првака и неуобичајено великог броја вјерника. Сва српска штампа поздравила је Зимоњићев избор као спасоносан за херцеговачки народ.

Затекао је прилично запуштено и несређено стање после вишевјековног турског ропства а са новим господарма Аустро-Угарске водио је перманентну борбу.

У Епархији захумско-херцеговачкој Петар је радио апостолски свесрдно, свеотачки вјерно попут његових претходника на које се угледао и које носио у срцу светог Василија Тврдошког и Острошког.

Храбрио је народ, подизао и освештавао  цркве по Херцеговини заосталој у  турској тиранији : Светог Арханђела Михаила у Баљцима код Билеће; Светог Апостола Петра и Павла у Лукавцу код Невесиња; Светог Георгија у Брвенику на Зупцима; Светог Јоакима и Ане у Врпољу код Љубомира; Светог Василија Острошког у Улогу на Неретви; Светог Вазнесења Господњег у Љутом Долу у Дабру;  Саборну цркву Светог Преображења у Требињу; Светог Петра и Павла у Згоњеву код Требиња; Светог Василија Острошког у Автовцу; Светог цара Константина и Јелене у Придворцима код Требиња и Светог Кнеза Лазара у Влаховићима. За његовог времена подигнут је и владичански двор у Мостару.

У Босанском сабору 1912 године храбро је први потписао познату Декларацију српских посланика поводом сукоба Краљевине Србије и Аустро-угарске монархије због изласка Србије на Јадранско море.

То је исто урадио и после Сарајевског атентата 1914 год када је у препуној Саборној цркви у присуству аустријских генерала одржао познати говор и запретио је устанком уколико не престану прогони Срба.

Због глади за време рата децу је склањао у Војводину где је била нешто повољнија ситуација. Када је Јован Скерлић питао познатог мостарског трговца може ли се имати повјерење у митрополита Петра овај је одговорио ,, Може као у Исуса’’. Ослобођење је дочекао у Мостару,  упркос рата, гомили проблема и опасности, када је опет одушевљеном народу одржао један поетски надахнут говор који је народу враћао наду и самопоуздање.

Вратио је национално јединство и повјерење у народу, средио прилике и уклонио низ ранијих несугласица. На трону херцеговачког митрополита остао је до 1920 године.

За митрополита Дабро-босанског са седиштем у Сарајеву изабрао га је Свети архијерејски Сабор а указом Краља Александра постављен је 07.11.1920 године. Наставио је сређиване стања у српској православној цркви на територији читаве Босне и Херцеговине. Познато је да је успоставио добре односе са муслиманима и хрватима који су га поштовали.

Наставио је са градњом и освећењем православних цркава: у Какњу; Брези; Мокром код Пала; Хаџићима; Кисељаку; Турбету; Рудом; у Сарајеву храм Преображења Господњег…

Припремио је изградњу Богословије у Сарајеву а стару Богословију у Рељеву претворио у Монашку школу. Обилазио је школе и био посебно омиљен код дјеце и омладине. Пред рат је посетио цркве и манастире у Прибоју, Новој Вароши, Милешево, Пријепоље, Штрпце и свуда даје позамашне прилоге.

У крилу цркве основао је три хуманитарне организације: Дјечији дом; Дјечије забавиште и Сиротињску кухињу. Свесрдно је помагао све институције које су се бавиле сиротињом  и посебно ,,Просвјету’’.

Оснива удружење Братство светог Саве и издаје истоимени књижевни лист.

После немачког бомбардовања Сарајева и завођења драстичних усташких закона против Срба дошао је у сукоб са немачким официрима, којима је оштро скренуо пажњу да сносе сву одговорност за усташке злочине.

Када је у мају 1941 ћирилица стављена ван закона Петар је одбио да спроведе такву наредбу уз одговор : ,,Ћирилово писмо се не може укинути за 24 сата а осим тога рат није завршен’’. Одбио је да држи благодарење за Павелића.

sv_Petar

Већ 12-ог маја 1941 године усташки агенти одвели су митрополита у  ,,равнатељство’’ а митрополију опљачкали. После три дана одведен је у Загреб.

Из Загреба је одведен у злогласни Керестинац, где је мучен и малтретиран , према исказима очевидаца. Увијек се држао јуначки и достојанствено. Одатле је одведен у усташки логор у Госпић. И тамо је малтретиран и понижаван.

После се митрополиту  Петру као и  хиљадама Срба губи сваки траг. Српска црква је покушавала да на различите начине сазна нешто о његовој судбини али увијек безуспешно. Свети Синод и Недићева Влада су у више наврата тржили од немачких власти да се пронађе и ослободи митрополит Петар, као и епископ Горњекарловачки, али је усташки одговор увијек био, да их нема у логорима и да се други подаци не могу утврдити.

По једној верзији одведен је у логор  на Јадовну и вероватно бачен у неку од Велебитских јама, најчешће се помиње Шаранова јама. По другој верзији митрополит Петар је убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле.

Митрополит Петар је цио свој живот посветио Српској цркви и српском народу, проповедајући љубав, праштање и милосрђе, развијао добре односе са другим религијама и све то показао не само речима него и својим дјелом.

Од стране Српске православне цркве  бива предложен и за њеног Патријарха али се он, због извесне политичке равнотеже и под утицајем власти одриче кандидатуре.

Одлуком Светог Синода српске православне цркве митрополит дабро-босански Петар Зимоњић проглашен је ново свештено мучеником и уврштен у ред српских светитеља.

 

 

Текст приредио: Светозар Црногорац, председник Удружења Гачана у Београду
Извор: Слободна Херцеговина

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина