• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ
СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи
Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве
Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
УРУЧЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИЗВОР“ ЗА НАЈЉЕПШУ ПРИЧУ И ПЈЕСМУ О ЗАВИЧАЈУ
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Владо Андрић – адвокат који је бранио српску интелигенцију на Велеиздајничком процесу
НА ВРИЈЕМЕ РЕЗЕРВИШИТЕ СВОЈЕ МЈЕСТО: Почела продаја карата за 11. Гатачко сијело (БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАР 2023. ГОДИНЕ)
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ТРЕБИЊАЦА: Предсједнику Жарку Ј. Ратковићу повјерен нови мандат, формирана секција младих
СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ У КРИПТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: С Косовом се Србин рађа!
ЉИЉАНА ЂОГО: Новокрштени Сечањ се изборио да се Свети Сава достојно прослави

СЕЛО ЗАГОРА: Свети Петар Зимоњић освештао Храм Светог цара Константина и царице Јелене (ФОТО)

Posted On 24. 09. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 1
Tag: selo-zagora-sveti-petar-zimonjic-osvestao-hram-svetog-cara-konstantina-i-carice-jelene
  • Загора је село (или Доње Село) у истоименом подручју. Пружа се присојем од Унковића локве код Останих дола до Ћукове греде. Удаљено је 19 километара од Требиња.

ФОТО: Трифко Ћоровић

У Загори има мноштво долова погодних за обраду, који се углавном налазе испод села.

Изнад кућа Рупића и Анђића били су виногради и то се мјесто и данас по тим виноградима назива Виноградине. Породице из Загоре имају земљу, коју су некад обрађивали у Доловима, Турици и Планим Долима гдје су им и стаје. Испаше има доста и простире се на сваку страну око села.

Становништво је живјело од пољопривреде и сточарства, а у селу има и доста шуме.

Село је назив добило од истоименог подручја званог Загора. Дијели се у три групе кућа, али те групе немају посебних имена. Селом доминира кућа Петровића.

Број становника у селу по годинама је износио: 1851. године – 267; 1895. године – 127; 1926. године – 160; 1948. године – 149; 1991. године – 17; 2015. године – 4.

ФОТО: Трифко Ћоровић

По казивању мјештана села Загоре, бег Ресулбеговић је у селу имао чардак и чатрњу. Он је у том чардаку становао само у љетном периоду, а зими би боравио у Требињу. Данас постоје остаци тог чардака гдје је бег живио и чатрња. То имање гдје се налазе остаци чардака и чатрња данас припадају породици Рупић. То је најстарији чардак у цијелој Загори. Такође, мјештани казују да је бег Ресулбеговић у Загори био све до краја 1700. године, и да је био на гозбама, женидбама, удајама и другим приредбама и то увијек на челу софре.

ФОТО: Трифко Ћоровић

Свака породица у Загори је имала стаје изван села, гдје су изгонили стоку у љето и јесен.

Село користи воду из чатрња, локви (Унковића Локва, Горјешница, Мали Убалац и Велики Убалац) и каменица. Свака породица је имала једну, а нека двије и више чатрња (тек од доласка Аустроугарске па на овамо).

Од старина у селу се налазе стећци. У средњовјековном гробљу се данас налазе пет оштећених стећака. Сви стећци су у облику плоче. Између Пријеке Њиве и Плоча на путу под селом веле да су била 3–4 гроба, те се и данас могу опазити али врло тешко. О њима се ништа не казује.

ФОТО: Трифко Ћоровић

Село окружују брда, као што су: Илијино осоје (876 м) које припада и селу Јањач, Восник (1124 м) које припада и селу Плана Дола, Дубовац (1061 м) који припада и селима Врпоље и Долови, Радош (1248 м), Мужице, Куци, Воћине, Велики врх и друга.

У Загори су живјеле српске породице: Анђић (1 кућа), Вртикапа (1 кућа), Вуковић (3 куће), Ђурић (1 кућа), Јелић (1 кућа), Лакетић (1 кућа), Петровић (10 кућа), Рупић (1 кућа) и Унковић (3 кућа).

Некада су у Загори живјеле породице Вековићи и Падрови, па су изумрли. Близу Лакетића куће налазе се омеђине гдје су Вековићи живјели, а код Падрове Главице налазе се омеђине које показују да су ту живјели Падрови.

У селу се налази врло стара црква која је посвећена Светом цару Константину и царици Јелени или како је мјештани зову Ђурђевица. Црква није посебно истраживана, а колико је познато и на основу доступне грађе у научној литератури није описивана.

ФОТО: Трифко Ћоровић

Према предању мјештана, биле су три сестре Ђурђа, Вишња и Груба. Оне се нису удавале. Биле су имовно богате. Вишња и Груба су саградиле по чатрњу, а Ђурђа омању цркву (капелицу) која је по њеном имену добила име Ђурђевица. Ђурђа је цркву сазидала у дворишту гробља које потиче још из средњег вијека. Црква је подигнута за вријеме Турског периода.

Мјештани причају да је црква била саграђена од камена, а покривена каменим плочама и да је половина цркве била сазидана у земљи. Тада су биле три степенице којима се спуштало до пода, казују мјештани.

Такође, по причању мјештана у ту цркву је могло да уђе једва 10 до 15 вјерника. Не зна се да ли је црква имала звоно и како је у унутрашњости изгледала, те да ли је било натписа или не.

Данашња црква је изграђена на темељима старе богомоље. Градња је почела 1906. године, а потпуно је довршена 1909. године када је и освештана. Цркву је освештао тадашњи митрополит Захумско-херцеговачки Петар Зимоњић. Кум цркве је био Саво Вуковић – Шашулица.

На цркви су први реконструкциони радови извођени 1972. године. Прву озбиљнију санацију црква је доживјела средином осамдесетих године. Све су радили Загорани путем добровољног прилога и својим трудом.

ФОТО: Трифко Ћоровић

Године 2006. Раде Петровић, родом из села Загоре, заједно са осталим некадашњим и садашњим мјештанима свих села Загоре покреће нову акцију, у којој је поново покривена и санирана црква, старо звоно је скинуто и остављено у школској учионици, а постављено ново електрично звоно, обновљени зидови и капија на црквеној порти, гдје је и црквиште.

Радови на цркви завршени су почетком маја 2009. године. Те године је цркву освештао еписком захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства епархије, међу којима је био и парох загорски, отац Никола Јанковић.

ФОТО: Трифко Ћоровић

Стотињак метара сјеверно од Храма Светог цара Константина и царице Јелене, налази се на 645 мнв, приземна зграда, коју народ назива „Школа“. Озидана је од камена са кречним малтером без цемента. Вањски дијелови зида су обложени фасадом. На мјесту гдје се вадио камен од кога је школа изграђена, направљена је чатрња у коју стаје око 119 кубика воде и која се и данас налази у школском дворишу. Мјештани причају, да онај који није хтио да ради на школи плаћао би дневнице.

Основа школе је у облику ћириличног слова „Г“. Приземље је подијељено на два ходника, оставу, WЦ, учионицу и три просторије (канцеларије). У једној од просторија становали су учитељи/це.

 

Познато је да су ђаци са подручја Загоре до 1924. године одлазили у школу Поддобромане која је почела са радом 1901. године и на Неум код Жабице (Љубиње).

Учитељи/це који/е су предавали/е у Загори од 1929. до 1977. године су: Паула Баришић, Блажо Радуловић, Маљенко Кунчевић, Новица Симић, Доброслава Скварица, Јово Чобановић, Госпава Анђић, Саво Башић, Раде Петровић, Миљко Кујачић, Саво Јокановић, Радован Вулетић, Раде Мумало, Богдан Вулетић, Невенка Миловановић, Јокица Манојловић, Јездимир Бјелица, Марица Бјелица, Хаснија Авдић, Јово Ножица, Митра Тешановић, Љубо Цмиљанић, Нада Лугоња, Даница Комненић.

У Загори су ђаци похађали само четвороразредну основну школу. Родитељи неку дјецу нису слали у школу, јер су морали да чувају стоку и помажу око кућних послова.

За вријеме Другог свјетског рата образовање и описмењавање у згради школи се није изводило. Тада је у згради школе у току априла и маја 1942. године био смјештен Штаб Јужнохерцеговачког партизанског одреда. Од 1941. до 1945. мјештани причају да је школа била дјелимично порушена.

Послије завршетка Другог свјетског рата, обновљен је рад школе, тачније 1947. године, у новој држави и у новим околностима.

Из матичне књиге од 10.6.1961. године се види да се школа звала „Ристо Врећа“.

Занимљиво је, како кажу мјештани, да су ђаци учитељици Паули Баришић из школске зграде напоље износили на ледину дрвени кревет на коме се она одмарала, а ђаци су јој по оближњим ливадама брали цвијеће и грм да јој праве хлад од сунца.

РАЈКО ТАНАСИЈЕВИЋ / ТРЕБИЊЕЛАЈВ
ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • СЛАВА СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ: Литургијско сабрање у селу Загора код Требиња
    СЛАВА СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ: Литургијско сабрање у селу Загора код Требиња
  • Загора: Прослављена слава Св. Цара Константина и царице Јелене
    Загора: Прослављена слава Св. Цара Константина и царице Јелене
  • Прослава Светих Цара Константина и царице Јелене у селу Загора
    Прослава Светих Цара Константина и царице Јелене у селу Загора
  • ИЗУЗЕТНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У ГОМИЉАНИМА: Црква цара Константина и царице Јелене саграђена на темeљима из 4. вијека (ФОТО)
    ИЗУЗЕТНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У ГОМИЉАНИМА: Црква цара Константина и царице Јелене саграђена на темeљима из 4. вијека…
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ НА ЗАГОРИ: Освештан иконостас у цркви Цара Константина и Царице Јелене (ВИДЕО)
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ НА ЗАГОРИ: Освештан иконостас у цркви Цара Константина и Царице Јелене (ВИДЕО)
  • СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ: Ћирилово писмо се не може укинути!
    СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ: Ћирилово писмо се не може укинути!
  • ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Свети Петар Зимоњић
    ГАЛЕРИЈА БЕСМРТНИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Свети Петар Зимоњић
  • ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ОСВЕШТАО ХРАМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ: Коњичани печатом живота и васкрсења побјеђују смрт!
    ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ОСВЕШТАО ХРАМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ: Коњичани печатом живота и васкрсења побјеђују смрт!
  • ЗАДУЖБИНА ШИПОВАЦА: Владика Григорије освештао храм Светог Георгија на Вјенчацу
    ЗАДУЖБИНА ШИПОВАЦА: Владика Григорије освештао храм Светог Георгија на Вјенчацу
  • Владика Димитрије освештао храм Свете Текле у зубачком селу Орашје (ФОТО)
    Владика Димитрије освештао храм Свете Текле у зубачком селу Орашје (ФОТО)
О аутору
  • google-share
Previous Story

СА ПРОМОЦИЈЕ НОВЕ ЗОРЕ: Свједочанство о преломним годинама наше културе

Next Story

ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ: Празник науке и књижевности у Херцеговини

One Comment

  1. Pingback: Слободна Херцеговина » Таблоид покрстио оца Аца и Дражена Петровића!

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ

Posted On 06. 02. 2023.

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи

Posted On 04. 02. 2023.

Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве

Posted On 04. 02. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 04. 02. 2023.

[…] APEL: ZAŠTITIMO...

Posted On 03. 02. 2023.

А мој Лакета лако ми је за пог...

Posted On 01. 02. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...